Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Dec.2020, 03:28
Za zdravstvo ukupno 386 milijardi dinara u budžetu, uvećana izdvajanja za prosvetu i kulturu
Poslanici Skupštine Srbije završili su večeras raspravu u načelu o predlogu budžeta za 2021. godinu, kojim se predviđa deficit od 178,5 milijardi dinara ili tri odsto bruto domaćeg proizvoda, a predsednik parlamenta Ivica Dačić najavio je glasanje za četvrtak popodne.
Poslanici će sutra u 10 sati nastaviti rad po osnovnim tačkama dnevnog reda na kojem su predlozi odluka o finansijskim planovima za 2021. organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.
Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pred poslanicima su i Predlog zakona o završnom računu budžeta Srbije za 2019. godinu i izmene Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnom dugu.
Na sednici Skupštine u četvrtak biće nastavljena rasprava po amandmanima, nakon čega je glasanje.
Predlog budžet za 2021. godinu predviđa ukupne prihode od 1.336 milijardi, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na rebalans budžeta iz 2020, kao i ukupne rashode i izdatke od 1.514 milijardi dinara, što je smanjenje od skoro 15 odsto u odnosu na rebalans budžeta.
Stabilno finansiranje ustanova kulture, budžet veći za 10,67%
Ministarka za kulturu i informisanje Maja Gojković izjavila je danas u Skupštini Srbije da je budžet za kulturu za 2021. uvećan za 10,67 odsto u odnosu na tekuću godinu i da iznosi ukupno 12,708 milijardi dinara čime je, kako je rekla, obezbeđeno stabilno finansiranje ustanova kultura u narednoj godini.
Gojković je tokom rasprave o Predlogu budžeta Srbije za 2021. rekla da su predviđena sredstva za sektor kulture i informisanja povećana za 1,244 milijardi dinara u odnosu na rebalans budžeta za 2020. što je uvećanje za 10,67 odsto.
''Planirani budžet za kulturu je razvojni, vidan je finansijski napredak u odnosu na prethodne godine. Imaćemo stabilno finansiranje ustanova kulture, povećali smo iznose za skoro sve konkurse iz oblasti kulture i informisanja'', rekla je Gojković.
Dodala je da je za oblast kulture opredeljeno 10,445 milijardi dinara, a za informisanje skoro milijardu i po dinara.
Gojković je kazala da opredeljena sredstva za kulturu i informisanje čine 1,10 odsto od ukupnog budžeta, što je uvećanje od 0,79 odsto u odnosu na rebalans budžeta za 2020.
Istakla je da je najznačajnije uvećanje za projekat ''Gradovi u fokusu'' za koji je opredeljeno 349,5 miliona dinara što je 250,5 miliona dinara više u odnosu na rebalans budžeta za 2020. i 200 miliona više u odnosu na budžet za 2019.
''To povećanje će u značajnoj meri doprineti decentralizaciji kulture, jer kultura ne treba da postoji samo u Beogradu i Novom Sadu već da prožima život čitave zemlje'', rekla je Gojković.
Dodala je da je za obnovu Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu namenjeno 300 miliona dinara, a za projekat ''Novi Sad evropska prestonica kulture'' 302,9 miliona dinara što je, naglasila je, uvećanje za 157 miliona dinara.
Gojković je navela da je za pripremu novog projekta ''Prestonica kulture Srbije'' izdvojeno 11 miliona dinara.
Ministarka je rekla da je odlukom Vlade Srbije određeno da se daje podsticaj za investiranje u snimanje filmova i serija u Srbiji za šta je opredeljeno 700 miliona dinara.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je jutros da su planirani prihodi od 1.336 milijardi dinara, što je za 3,3 odsto povećanje u odnosu na rebalans iz novembra, a rashodi 1.514,8 milijardi - ili 14,3 odsto manje nego u rebalansu za ovu godinu.
Mali je izjavio da je Predlogom budžeta za 2021. godinu za rekonstrukciju i opremanje 22 zdravstvene ustanove, za koje je ugovor već potpisan, izdvojeno 15,2 milijardi dinara, dok će ukupna izdvajanja za zdravstvo iznositi 386 milijardi dinara.
Obrazlažući budžet za narednu godinu u parlamentu, Mali je istakao da su među te 22 ustanova Klinički centar u Beogradu, Klinički centar u Novom Sadu, kao i Klinički centar u Kragujevcu.
Takođe, za Dom zdravlja u Novom Sadu biće izdvojeno 7,8 miliona dinara.
Novac će biti izdvojen i za Dom zdravlja u Valjevu, Velikom Gradištu, Vrnjačkoj banji, kao i za Zavod za javno zdravlje u Kraljevu.
Ministar je kazao da je reč o 22 zdravstvene ustanove za koje su ugovori već potpisani i dodao da su na nekim ustanovama radovi već krenuli, a da na ostalim počinju sledeće godine.
"Jačina i snaga jedne zemlje više se meri samo politički i ekonomski, već je vezana i za otpornost zdravstvenog sistema. Mnoge zemlje, razvijenije od Srbije, su pale na ispitu kada je u pitanju korona, jer nisu dovoljno ulagale u zdravstvo", rekao je Mali.
Istakao je da je tokom virusa korona nivo hospitalizacije u našoj zemlji najveći u Evropi i da iznosi između 12 i 38 odsto, dok u Nemačkoj iznosi između jedan i četiri odsto.
Mali navodi da je zbog toga veliki pritisak na naše zdravstvo i da će ih zato država uvek podržati većim platama i ulaganjima u zdravstvene ustanove.
Izdvajanja za prosvetu uvećana za 12 milijardi dinara
Mali je izjavio da su u budžetu za 2021. godinu za prosvetu i obrazovanje predviđena izdvajanja od ukupno 235,7 milijardi dinara i da je za taj sektor izdvojeno 12 milijardi dinara više nego u ovoj godini.
Mali je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2021.godinu, rekao da je, osim borbe sa kovidom-19, ulaganje u mlade, obrazovne kapacitete, istraživanja i znanje najvažnija stvar za Vladu Srbije.
''Osim borbe protiv pandemije, ulažemo maksimalne napore da se obrazovni sistem poboljša, ulažemo ne samo u zgrade, kompjutere, već i u znanje mladih kako bi bili što spremniji i sposobniji da se nose sa izazovima budućnosti'', rekao je Mali.
On je naveo da je u budžetu izdvojeno 940 miliona dinara za program Erazmus plus koji omogućava našim studentima da uđu u proces razmene sa stranim studentima.
Kako je rekao, u budžetu je predviđeno 700 miliona dinara za besplatne udžbenike za socijalno ugrožene učenike, dok je za digitalne udžbenike planirano 789 miliona dinara.
Za opremanje škola namenjeno je 729 miliona dinara, dok je 37 miliona evra izdvojeno za nastavak procesa digitalizacije učionica.
Mali je naveo da je 95 miliona evra namenjeno za početak izgradnje umetničkih fakulteta, koji će biti na jednom mestu, zatim da Biološki i Geografski dobiju svoje zgrade, kao i da se proširi ETF u Beogradu.
''Potpuno smo posvećeni izgradnji novih škola i fakulteta kako bi učenici i studenti imali što bolje uslove za rad'', rekao je Mali.
Dodao je da su za rekonstrukciju i proširenje kapaciteta studentskih domova u budžetu planirana 32 miliona evra.
Da nismo pomogli, pad BDP-a bi iznosio šest odsto
Da država nije izdvojila šest milijardi evra za pomoć privredi i stanovništvu, pad ekonomije bi u drugom kvartalu iznosio 15 odsto, a na nivou cele godine makar šest odsto, izjavio je Mali.
Ministar je precizirao da je ukupna ekonomska pomoć državi i stanovništvu iznosila oko šest milijardi evra odnosno 12,7 odsto BDP-a i naveo da je tokom krize i teških vremena država pokazala svoju jačinu.
Podsetio je da je program pomoći na početku podrazumevao isplatu tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade tri meseca, povoljne kredite preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, kao i isplatu jednokratne pomoći od po 100 evra za više od 6,1 milion građana.
"Čim je nastupila pandemija, odmah smo reagovali i borili se da nabavimo neophodnu medicinsku opremu, respiratore, lekove, PSR testove… Medicinska sredstva su nam stizala sa svih strana sveta. Kod nas niste mogli da vidite ni nestašicu lekova, ni hrane, kao što je bio slučaj u mnogim jačim ekonomijama”, istakao je Mali.
On je podsetio da su izgrađene dve kovid bolnice: u Batajnici, koja je već primila prve pacijente i Kruševcu koja će biti otvorena sredinom decembra.
"Za izgradnju te dve kovid bolnice smo izdvojili 6,1 milijardi dinara, plus dodatnih 2,9 milijardi za njihovo opremanje. To nije mali novac, ali jeste veoma važna investicija u okolnostima kada se borite za svaki dodatni krevet i za svaki ljudski život", istakao je Mali.
Ministar je dodao da država nikad u istoriji nije pomogla privredu na taj način.
Mali je, takođe, primetio, ukazujući kao veoma važno i to da je situaciju na tržištu rada karakterišu relativno povoljna kretanja uprkos negativnim efektima pandemije.
"Tome je u značajnoj meri takođe doprineo paket ekonomskih mera vlade koji je bio koncipiran pre svega tako da obezbedi održavanje proizvodnih kapaciteta privrede, posebno u pogledu očuvanja radnih mesta”, rekao je Mali.
On je istakao da je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2020. godine iznosila 9,7 odsto, da bi na kraju drugog kvartala bila 7,3 odsto, što je istorijski minimum, dok je na kraju trećeg kvartala stopa nezaposlenosti iznosila devet odsto.
To se, prema njegovim rečima, i dalje može smatrati dobrim rezultatom.
Mali je naveo i da je nastavljen rast plata, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru i da je u septembru 2020. godine zabeležen realan rast prosečne neto zarade od 9,2 odsto i da je ona iznosila 59.698 dinara.
Zabeleženo je, kaže, i realno povećanje prosečne neto zarade u javnom sektoru od 11 odsto i rast zarada u privatnom sektoru za 8,6 odsto.
Vrednost stranih investicija ove godine 2,3 milijarde evra
Ministar finansija izjavio je da će Srbija ovu godinu završiti sa prilivom stranih direktnih investicija od 2,3 milijarde evra.
Mali je, takođe, istakao i da uprkos krizi koju je izazvala pandemija virusa korona nijedan investitor nije povukao odluku da ulaže u Srbiju.
Ta informacija, dodaje on, dovoljno govori o atraktivnosti i sigurnosti naše zemlje za početak ili širenje poslovanja.
"Budžetom za narednu godinu mi smo iznos novca koji je vezan za podršku takvim investicijama za skoro 50 odsto povećali u odnosu na 2019. godinu", rekao je Mali.
Naveo je da je naša zemlja atraktivna investitorima jer je pokazala kakvim se merama odgovara na krizu, da ima stabilne plate i penzije koje se isplaćuju u dan, kao i makroekonomsku stabilnost.
Mali: Javna preduzeća danas bolje posluju
Mali je izjavio da je nesumnjivo da javna preduzeća u Srbiji danas bolje posluju nego pre desetak godina i u prilog tome naveo da je 2008. godine samo šest preduzeća uplatilo dobit u budžet, dok je 2019. godine taj broj bio 55.
Mali je rekao da je u proteklih nekoliko meseci Vlada Srbije zajedno sa EBRD-om radila na novoj strategiji upravljanja javnim preduzećima koja su u državnom vlasništvu i da očekuje da će se u narednih desetak dana predlog akcionog plana naći na sednici vlade.
Primenu akcionog plana, Mali očekuje od naredne godine.
"Javna preduzeća nam više nisu veliki fiskalni rizici", rekao je Mali.
Podsetio je da je država morala svakog meseca da izdvaja ogroman novac za pomoć tim preduzećima, među kojima su bili RTB Bor i Železara Smederevo, koji su zahvaljujući dobrim odnosima srpskog i kineskog predsednika pronašli strateškog partnera.
Mali je istakao da država svake godine sve više novca izdvaja za kapitalne projekte, kao što su auto-putevi, razvoj železnice, izgradnja industrijskih parkova.
Sve su to, dodaje, preduslovi za privlačenje stranih direktnih investicija i otvaranje novih fabrika.
Takva politika je, ističe, za posledicu imala povećanje izvoza koji je od 2012. do 2019. godine, kaže Mali, udvostručen.
Navodi da je 2012. izvoz roba i usluga bio 11,5 milijardi evra, dok je 2019. iznosio 23,3 milijardi evra.
To pokazuje, ističe, da je roba koja se proizvodi u Srbiji konkurentna na svetskom tržištu.
"Najveći broj stranih investitora koji dolazi u Srbiju gradi fabriku ne samo za domaće tržište, već i da plasira svoju robu u celoj Evropi. Zato su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija potpisuje važni", podvukao je Mali.
Sve to uticalo je i na smanjenje nezaposlenosti, rekao je Mali i izneo podatak da je u trećem kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti niža nego u prvom kvartalu, pre krize izazvane pandemijom.
Penzije stabilne, PIO fond stabilan
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u skupštini da su penzije stabilne i da postoji prostor za njihov dalji rast iz godine u godinu, a osnova tih isplata je, kako ističe, stabilnost PIO fonda.
Mali je naveo da je stabilnost PIO fonda sve bolja, jer iz godine u godinu raste broj zaposlenih, a samim tim i prihodi od doprinosa, koji su, kako kaže, 2012. godine iznosili 287 milijardi dinara, a 2019. godine su bili 494 milijarde dinara.
"Država je 2012. godine iz budžeta dotirala PIO fond svakog meseca na nivou od 48 odsto, jer nije bilo dovoljno doprinosa da pokrije penzije svih zaposlenih, dok je 2019. godine taj procenat bio 25,3 odsto. Dvostruko manje, upravo zato što je vođena odgovorna ekonomska politika", rekao je Mali.
Ministar je objasnio da se odgovorna politika vodila na način koji je bio usmeren ka otvaranju velikog broja fabrika i na zapošljavanje velikog broja ljudi, kao i na smanjenje sive ekonomije i usmeravanje da porezi i doprinosi idu u budžet, odnosno u RFZO i PIO fond.
Kako kaže, navedeni podaci su indikator kako jedna uspešna ekonomska politika doprinosi stabilnosti penzionog sistema.
"Još malo pa dolazimo do toga da je penzioni sistem samoodrživ jer je i dalje trend rasta broja zaposlenih i smanjenje broja nezaposlenih", poručio je Mali.
Kada je reč o odnosu minimalne zarade i potrošačke korpe, Mali kaže da je opredeljenje Vlade Srbije da se iz godine u godinu iznos minimalne zarade povećava.
On je dodao da je 2012. godine minimalna zarada bila oko 15.000 dinara, a da će od 1. januara 2021. godine biti 32.000 dinara.
Prema njegovim rečima, minimalna zarada je nekada pokrivala manje od 60 odsto minimalne potrošačke korpe, a u prvih deset meseci 2020. godine je pokrivala blizu 80 odsto.
"Idemo ka tom cilju da se minimalna zarada izjednači sa nivoom potrošačke korpe što je važan socijalni pokazatelj", rekao je Mali.
Socijalisti: Budžet projektovan na realnim osnovama
Šef poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević izjavio je danas da će ta poslanička grupa podržati Predlog budžeta za 2021.godinu koji je, kako kaže, projektovan na realnim osnovama.
Milićević je kazao da je dobro da je lestvica podignuta i da stopa rasta jeste velika, ali, prema njegovim rečima, nije neostvariva.
"Najtežu, najnepredvidiviju i najneizvesniju godinu završićemo sa najvećom stopom rasta, odnosno sa najmanjim padom u Evropi od 0,6 odsto. Budžet je usmeren ka podizanju životnog standarda građana, ali je i razvojni", rekao je Milićević.
On je dodao da socijalisti podržavaju dva stuba budžeta koja je definisala Vlada Srbije, navodeći da je jedan podizanje standarda građana kroz povećanje plata u javnom sektoru i penzija, a drugi je povećanje kapitalnih investicija.
Milićević je primetio da se odgovorno pristupilo planiranju budžeta, da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost i da se ne ugrozi javni dug Republike, primetivši da se vlada ne ponaša neracionalno kao što se dešavalo ranije kada se država zaduživala za isplatu plata i penzija.
"Strategija i jeste da se ide na povećanje plata u javnom sektoru, jer to povlači rast plata u privatnom sektoru. Plate rastu i u ovoj godini uprkos pandemiji i nastaviće da rastu, a inflacija je od 1,5 odsto do 2 odsto", rekao je Milićević.
Kada je reč o kapitalnim investicijama, Milićević je kazao da su od januara do novembra ove godine realizovane investicije od 146 milijardi dinara, što je za 14,7 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
"Uspešno se brani stabilnost valute, devizne rezerve nikada veće kao i rezerve zlata, kurs dinara danas isti, moža i jači nego u martu mesecu kada je pandemija počela i to je rezultat odgovorne ekonomske politike", zaključio je Milićević.
Kostreš: Na Vojvodinu se zaboravilo
Liga socijaldemokrata Vojvodine nezadovoljna je predloženim budžetom za 2021. godinu, odnosno izdvajanjima za pokraijinu, te poziva predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da zbog toga "digne glas".
U saopštenju, generalni sekretar Bojan Kostreš navodi da je iznos vojvođanskog budžeta za 2021. godinu primer "ponižavajućeg položaja" pokrajine.
Kako kaže, Vojvodini je za narednu godinu namenjeno 75,2 milijardi dinara, a nacrtom budžeta Beograda, za glavni grad predviđeno gotovo 125 milijardi dinara, dok Vojvodina, po popisu iz 2011. ima 1,93 miliona, a prestonica 1,63 miliona stanovnika.
Matematička logika bi, navodi Kostreš, nalagala da budžet Vojvodine bude za jednu petinu veći od beogradskog, ali "centralistička logika kaže drugačije".
"Zašto su građani Vojvodine dva puta manje vredni? Nema li u našoj pokrajini problema koje treba rešiti? Hoće li se ikada rešiti problem ispravne pijaće vode, uraditi nešto za sela koja odumiru? Zaslužuje li vojvođanski paor barem malo pažnje?", pitaju Kostreš i ocenjuje da se po iznosu budžeta "vidi da se na Vojvodinu zaboravilo".
Zukorlić: SPP će podržati predlog budžeta
Predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer zukorlić izjavio je danas u Skupštini Srbije da će poslanici te stranke podržati predloženi budžeta za 2021. godinu, pošto će, uprkos krizi sa koronom, biti nastavljeni započeti projekti.
Poslanici SPP daće podršku ovom budžetu izražavajući razumevanje za to što je obuhvaćeno, imajući u vidu ovo krizno stanje i da nije moglo da se odgovori svim željama, potrebama i zahtevima, naveo je Zukorlić.
"Ali, posebno me raduje da će oni projekti koji su već započeti biti nastavljeni i da kriza neće ugroziti te projekte na podrucju cele zemljle, a posebno na područu 'Sandžaka' kada je u pitanju izgradnja puta Novi - Pazar Tutin i gasovoda od Brusa preko Kopaonika do Novog Pazara i Tutina", rekao je on.
Dodaje da kada je reč o budžetu, ipak, treba napraviti određenu ispravku.
"Tiče se pomoći privrednim subjektima odnosno uposlenicima raznih privrednih subjekata koje je vlada davala proteklih meseci u više navrata kroz razne vidove pomoći i ono što je za nas bilo nerazumljivo, a dobili smo pitanja od građana - zasto verske zajednice i crkve nisu obuhvaćene tim programom", naveo je Zukorlić.
Napominje da su u pitanju "subjekti koji imaju određeni specijalni status u odnosu na određena prava i obaveze", ali da manje zajednice u okviru svojih organizacija imaju i vrlo ozbilijan obrazovni sistem i upošljavaju veliki broj ljudi.
Dobili smo žalbe od njih zašto nisu bili obuhvaćeni tim programom, dodao je Zukorlić.
"Pretpostavljam da neke verske zajednice to jest domintna SPC dobija veoma ozbiljna sredstva kroz razne projekte, kao i kroz konkretne projekte iz same vlade, tako da možda ona ima mogućnosti i da podnese za ovaj program, ali kada su u pitanju manje verske zajednice i crkve problemi su mnogo veći", naveo je Zukorlić i zamolio vladu da to ispravi.
SVM: Budžet odgovoran
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Akoš Ujhelji izjavio je danas da će poslanička grupa SVM podržati predloženi budžet za 2021. godinu zato što je "budžet odgovoran prema građanima".
"Njegovim usvajanjem će se obezbediti kontinuitet razvojnih i socijalnih programa sa jedne strane, a sa druge održivost javnih finansija i nastavak smanjenja nivoa javnog duga u smislu učešća u bruto društvenom proizvodu", rekao je Ujhelji.
On je istakao da na rashodnoj strani prioritet imaju infrastrukturni i kapitalni projekti, kao i "politika penzija i plata".
"Vlada Srbije je vodila računa o tome da se povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira", istakao je Ujhelji.
On je rekao da će poslanici SVM podržati budžet "jer u sebi sadrži izgradnju važnih infrastrukturnih i vodnih projekata, kao što su izgradnja auto-puta između Beograda i Zrenjanina, izgradnja saobraćajnice između Novog Sada i Rume", izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, i "unapređenje uslova za provođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja".
On je ocenio i da je Vlada Srbije pravovremeno odgovorila na izazove koje je pred ekonomsku politiku postavila globalna zdravstvena kriza.
"Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije korona virusa", rekao je Ujhelji.
Mali: "Vrhunski eksperti" bivšeg režima potpune neznalice
Ministar finansija Siniša Mali odbacio je tvrdnje opozicije u vezi sa javnim dugom Srbije, navodeći da su "vrhunski finansijski eksperti" bivše vlasti pokazali potpuno neznanje i površnost.
Mali se u Skupštini Srbije osvrnuo na izlaganje Miroslava Aleksića i primetio da je potpredsednik Narodne stranke, kao "veliki stručnjak", predstavio javni dug malo u dinarima, malo u dolarima, pa onda izračunao zaduženost svakog građanina u evrima.
Ministar je pokazao fotografiju Aleksića ispred skupštine gde je na jednoj tabli napisao da je javni dug Srbije 2012.godine bio 15 milijardi dinara, a da je projektovani za 2021.godinu 31 milijardu dinara.
"Pa je obrisao dinara i napisao da je u dolarima, pa onda izračunao da je to 62 odsto BDP-a. Pogrešno, naravno", objasnio je Mali poslanicima.
Mali je naveo da je 2012. godine javni dug bio 17,7 milijardi evra i da jasno piše da će javni dug na kraju sledeće godine biti 57,5 odsto, ocenjujući da je Aleksić pokazao neznanje i površnost.
On je odbacio i navode da su u budžetu za sledeću godinu smanjena sredstva za privredu i Agenciji za sprečavanje korucpije, a da su povećana Republičkom zavodu za statistiku i u prilog tome naveo da je za privredu 2019. godine budžetom bilo predvidejno 20,16 milijardi dinara, 2020.godine 23 milijarde, a 2021.godine je 40,7 milijardi dinara.
Takođe je ukazao da će Zavod za statistiku imati 1,9 miliona dinara više samo zato što treba da završi popis stanovništva.
Mali je prokomentarisao i izjavu funkcionera Stranke slobode i pravde i nekadašnjeg savetnika Mirka Cvetkovića, Dušana Nikezića, koji je pitao zašto vlada nije pre četiri godine podigla plate lekarima na 1.000 evra.
"Odgovoriću vam vrlo prosto. Zbog vaše vlasti i zbog novca koji je vaš šef Dragan Đilas stavio u džep", odgovorio je Mali.
On je precizirao da je deficit u budžetu 2008. godine bio 72 milijarde dinara, 2009. godine 127,1 miljardu dinara, 2010. godine 141 milijardu dinara, 2011. godine 163,5 milijardi dinara, 2012.godine 245,1 milijardu dinara. "Ukupno 748 milijardi dinara 'rupe' koju je ova vlast pokušavala da zatvori kroz fiskalnu kosnolidaciju", rekao je Mali.
Ministar finansija je takođe istakao da je plata medicinske sestre u oktobru 2011. godine bila 34.804 dinara, a da je u aprilu ove godine iznosila 57.399 dinara, dok je plata lekara u oktobru 2011. bila 63.727 dinara, a u aprilu ove godine 98.734 dinara i kada se uzme u obzir povećanje od pet odsto biće više od 103. 000 dinara.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
