Izvor: SEEbiz.eu, 22.Dec.2016, 14:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za srpsku ekonomiju 2016. najuspešnija od početka globalne krize
BEOGRAD - Za privredu Srbije 2016. godina je bila najuspešnija od početka svetske ekonomske krize, ocenjeno je danas na predstavljanju novog broja časopisa Kvartalni monitor, uz prognozu da će srpska privreda ostvariti rast od skoro tri odsto, čime će konačno prestići nivo razvijenosti iz 2008. godine.
"Rast privrede će u 2016. iznositi 2,7 ili 2,8 odsto u 2016. koji će omogućiti da se konačno prestigne nivo BDP-a iz 2008. godine. Važno je da je ovaj rast ostvaren na >> Pročitaj celu vest na sajtu SEEbiz.eu << dugoročno održiv način, a rezultat je visokih investicija i izvoza privrede Srbije", rekao je glavni urednik Kvartalnog monitora i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je kazao novinarima, na promociji časopisa Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) na Ekonomskom fakultetu, da je privredni rast široko disperzovan po privrednim delatnostima i da nije rezultat visoke stope rasta samo u jednom sektoru privrede već u više različitih delatnosti prvirede Srbije.
Arsić je istakao da bi, ako ne bude nekih velikih iznenađenja, naredna godina rebalo da bude nešto bolja od ove i da će rast biti oko tri odsto, a možda i više.
Dinar je, prema njegovim rečima, jedna od najstabilnijih valuta od zemalja sa fleksibilnim kursem.
"Dobri rezulati u 2016. su posledica solidnih ekonomskih politika koji su vođeni u Srbiji, a to je politika niskog fikslanog deficita, koji je više nego prepolovljen u odnosu na prošlu godinu. Manji je nego u susednim zemljama, a i manji od proseka fisklanog deficita u zemljama EU", naglasio je Arsić.
On ističe da su na dobre rezultate privrede dosta uticala i povoljna kretanja u svestkoj privredi.
On je primetio da je Srbija među poslednjim zemljama u regionu preskočila nivo BDP-a iz 2008. i dodao da je to posledica u kašnjenju fisklane konsolidacije.
"Druge zemlje su započele fiskalnu konsolidaciju još 2011. i 2012. Mi smo ozbiljnu fikskalnu košolidaciju počeli da sprovodimo tek krajem 2014. A drugi razlog je sistemski, što je nas kriza zahvatila u trenutku kada smo imali najmanje reformisan prviredi sistem, objasnio je Arsić.
On kaže da su druge zemlje počele sa reformama još polovinom devedesetih godina, a mi tek sedam ili osam godina pre krize.
"Inflacija će ostati vrlo niska, možda malo veća nego ove godine, ako dođe do značajnijeg rasta cena energenata", naveo je Arsić.
Kako je rekao, očekuje se da će prosečna inflacija u 2016. iznositi 1,2 odsto.
.jpg)
