Izvor: B92, 08.Maj.2014, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Za lošu privatizaciju krive banke"
Ljubljana -- Za tajkunsku privatizaciju u Sloveniji krive su banke koje su odobravale kredite, a ne menadžeri koji su ih uzimali, kaže bivši direktor Merkura Bine Kordež
Kordež je ovo izjavio tokom svedočenja pred parlamentarnom komisijom koja se bavi nastankom loših kredita u bankama.
Kordež je 2007. bio proglašen za najboljeg slovenačkog menadžera, a na svedočenje u parlament je doveden iz zatvora Dob u kojem izdržava petogodišnju zatvorsku zbog protivpravnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sticanja materijalne koristi i falsifikovanja poslovne dokumentacije prilikom menadžerskog preuzimanja "Merkura" obilnim kreditima koji su odobravale banke u vreme pred izbijanje finansijske krize.
"To je bilo vreme konjukture i velikog optimizma, kada su banke imale neograničen pristup stranim izvorima finansiranja i dosta novca. Kredite su davale bez političkih posredovanja, na dobro ime menadžera i na osnovu vrednosti preduzeća. Nije se radilo o prevari, verovali smo da se stvar može uspešno zaključiti", naveo je Kordež.
Žao mu je, kako tvrdi, što su banke učestvovale u preuzimanju i odobrile kredite.
"Da nisu, danas ne bih bio u zatvoru i svedočio o tome", kazao je Kordež.
U vreme kada su on i njegova menadžerska grupa preko firme "Merfin" otkupljivali "Merkur" kreditima banaka koji su kasnije (za vreme krize) obustavljeni, njegova se vrednost procenjivala na 300 miliona evra, a sada, kada mu uprkos restrukturiranju još preti stečaj, na samo 50 miliona, prenela je Hina.
"Za toliko se smanjila vrednost firme... tu razliku nisam ja spremio u svoj džep", objašnjava Kordež, priznaje da je podcenio potencijalne rizike i naglašava da mu je žao što to ne priznaju ostali koji su u tom poslu sudelovali.
Ilustrujući duh vremena u vreme tajkunske privatizacije, Kordež je dodao da su mu banke u jednom trenutku zbog njegovog menadžerskog ugleda bez problema ponudile sedam miliona evra novog kredita kojim je trebalo da otplati stare obaveze prema bankama.
Unutrašnju tajkunsku privatizaciju preduzeća i istovremeno odbijanje stranog kapitala, uz veliku "finansijsku rupu" koja je tada nastala u državnim bankama, lokalni ekonomisti smatraju jednom od glavnih grešaka ekonomske politike i slovenačke tranzicije u zadnjih desetak godina, a neki od njih tvrde da se radilo o "svesnoj prevari" zbog koje i bankari i menadžeri treba da krivično odgovaraju.
