Izvor: B92, 27.Mar.2014, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za građevinsku dozvolu - 17 meseci
Beograd -- U Srbiji prosečno čekanje na građevinsku dozvolu traje nešto manje od 17 meseci, pokazalo je istraživanje NALED-a i USAID Projekta za bolje uslove poslovanje.
Zbog toga, članice NALED-a smatraju da bi jedan od prvih zadataka nove Vlade Srbije, po usvajanju zakona o uređenju prostora i izgradnji, trebalo da bude uvođenje elektronskog sistema za podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu.
Kako je istaknuto, to bi podrazumevalo potpuno ukidanje mogućnosti za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predaju dokumenata na papiru, rešavanje predmeta bi moglo da se prati putem interneta, u svakom trenutku bi se videlo kod koga se zahtev nalazi i da li bilo koji službenik koči njegovo rešavanje.
U regionu takav sistem već postoji u Makedoniji i skratio je vreme izdavanja građevinske dozvole pet puta, sa 100 na 20 dana.
Takvim sistemom u Srbiji, kako se dodaje, bio bi rešen problem arbitrarnog odlučivanja i moguće korupcije, a takođe i problem podnošenja velike količine dokumentacije.
Istraživanje koje je za potrebe NALED-a i USAID Projekta za bolje uslove poslovanja sproveo CESID, pokazalo je da je u vremenu ekonomske krize samo 28 odsto preduzeća imalo potrebu da traži građevinsku dozvolu.
Među tim preduzećima, dozvolu je uspelo da dobije njih 64 odsto, ali je tek svako peto navelo da je to bilo u razumnom roku, dok je 44 odsto nezadovoljno predugim čekanjem.
Više od polovine ispitanika, njih 52 odsto, smatra da su sve institucije uključene u proces krive za dugo dobijanje odobrenja za gradnju. Slede oni koji ne mogu da procene (17 odsto), a 11 odsto kao krivca navodi gradsku ili opštinsku upravu za urbanizam, dok ostali krive lokalne samouprave i javna preduzeća.
Po 31 odsto ispitanika navodi da su glavni uzročnici sporog rada institucija obimna dokumentacija i složene administrativne procedure. Na trećem mestu kao problem ističu korupciju među zaposlenima u nadležnim institucijama (13 odsto), dok osam odsto krivi nestručnost službenika.
Zbog toga, čak dve petine anketiranih (39 odsto) otvoreno priznaje da su koristili rođačke i prijateljske veze da bi došli do dozvole, 15 odsto nije želelo da kaže, a 46 odsto tvrdi da nisu tražili privatne veze. Četiri od pet kompanija (79 odsto) ističe kako nisu nudili niti im je tražen mito da bi lakše došli do dozvole.
S druge strane, kod svakog petog zahteva postoji problem. Osam odsto ispitanika tvrdi da je bilo ucenjeno, ali da nisu platili dok je sedam odsto onih koji su pristali i platili. Još šest odsto ističe da su svesno ponudili mito, koji je i prihvaćen.
