Izvor: NaDlanu.com, 15.Apr.2012, 15:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za 10 godina 33 milijarde evra ušlo u Srbiju
U Srbiju su se od 2001. do 2011. godine slile 33 milijarde evra neto finansijskog kapitala.
U članku za novi broj časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) to su naveli stručnjaci banke Hipo Alpe-Adrija u Srbiji.Najznačajniji efekat bio je pozitivan uticaj na privredni rast koji je do početka krize 2008. prosečno iznosio pet odsto godišnje.Ali, ta finansijska integracija donela je i niz izazova za Srbiju: ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.Ekspanzija potrošnje i tražnje u periodu intenzivnog priliva stranog kapitala dovela je do relativnog gubitka spoljne konkurentnosti domaće privrede.U 2011. godini plate u Srbiju bile su realno četiri puta veće nego 2000, a bruto domaći proizvod veći samo za 50 odsto, piše u tekstu.Došlo je i do većih oscilacija deviznog kursa, tako da je u vreme velikog priliva stranog kapitala - od 2006. do 2008, dinar jačao, a slabio sa rastom neizvesnosti na svetskom finansijskom tržištu i sa tim povezanim odlivom od početka 2009. do danas.Iako je izbor fleksibilnog deviznog kursa logičan za malu otvorenu ekonomiju sa strukturnim trgovinskim deficitom, u članku se ocenjuje da nije moguća potpuna fleksibilnost kursa zbog prenosa slabljenja dinara na inflaciju i uticaja na konkurentnost izvoza.Teškoća je i održivost duga pošto dostupnost spoljnog zaduživanja može iznenada da se promeni, tako da je nivo duga sam po sebi rizik za stabilnost i faktor je cene novog zaduživanja.Autori ukazuju i na u strukturno neuravnotežen rast, odnosno na veći rast nekih sektora privrede u periodu intenzivne finansijske integracije i priliva nedostajućeg finansijskog kapitala spolja.Jedino rešenje, ocenjuje se u članku, leži u povećanju konkurentnosti radi prelaska na model rasta zasnovan na domaćoj proizvodnji i izvozu.BEOGRAD, 16. aprila 2012. (Beta)
.jpg)
