Izvor: SrbijaDanas.com, 22.Maj.2020, 15:47
ZAKON JE JASAN: Svaki radnik sa manje od 15 godina staža NEMA PRAVO na povraćaj novca od uplaćenih sredstava
U gotovo svim zemljama neophodan je minimalni staž, kao i kod nas.
Nijedan zakon u Srbiji ne propisuje da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje koji su godinama uplaćivani, a nisu realizovani, odnosno nije stečena penzija, vraćaju.
Tako svaki radnik koji ima manje od 15 godina staža nema pravo da mu se vrati ni dinar od uplaćenih sredstava, a nema ni mogućnost da podnese zahtev za penzionisanje.
Taj novac upotrebljen je, tvrde nadležni, >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << za nešto drugo. Oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak ne mogu da ostvare popuste u hipermarketima, jer nemaju penzioni ček, a ne mogu da koriste ni pogodnosti da uz vaučere idu na odmor.
Gordana Matković, programski direktor Centra za socijalnu politiku, objašnjava da novac od uplaćenih doprinosa nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu.
Kako bi, tvrdi ona, ona inače mogla da isplaćaju "dobitnicima", a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, navodi sagovornica, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.
- U skoro svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina - kaže Matković.
- Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.
Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.
- To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina - ističe Matković.
- Takođe bi morali da se relaksiraju i imovinski uslovi, a da se cenzus i iznosi prava povećaju u odnosu na NSP. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju - dodaje ona.
Matkovićeva naglašava da neka vrsta socijalne penzije koja se ne finansira iz doprinosa postoji i karakteristična je, na primer, za skandinavske zemlje i Australiju na primer. Dodeljuje se po osnovu prebivališta. Ona je takođe targetirana i dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
.jpg)
