Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Feb.2015, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vujović: Otplata javnog duga nije ugrožena
Vraćanje javnog duga neće biti ugroženo, a država će se ubuduće više zaduživati u dinarima na finansijskom tržištu, tako da će učešće dinarskog dela javnog duga biti povećano sa sadašnjih 22 odsto na 40 odsto javnog duga, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
On je na konferenciji za novinare naveo i da je javni dug Srbije dostigao 22,7 milijardi evra ili 70,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da će nastaviti da raste i u 2016. kada će dostići 75 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << odsto BDP-a, a onda će početi da pada zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije.
Ministar finansija je rekao da je usled velikih pomeranja kurseva valuta na svetskom finansijskom tržistu, pogotovo usled rasta dolara prema evru, neznatno je povećan javni dug i dodao da je dolarski deo duga u proteklih četiri meseca povećan svega za oko 100 miliona dolara ii trenutno iznosi oko 8,7 milijardi dolara.
Srbija će do ulaska u članstvo EU zadovoljiti kriterijume javnog duga i deficita iz Mastrihta, koje važe za sve članice Unije, rekao je Vujović i podsetio da po kriterijumu iz Mastrihta članice EU moraju da imaju fiskalni deficit ispod tri odsto BDP-a.
Nastavlja se tendencija smanjenja kamatnih stopa na državne hartije od vrednosti, sa kojima se država zadužuje na domaćem finansijskom tržištu, kao i trend produženja ročnosti duga, rekao je Vujović.
Rapidno se povećava zaduživanje u dugoročnim izvorima, ocenio je Vujović i naveo da se radi o prodaji državnih obveznica sa rokom dospeća od tri, pet, sedam i 10 godina, pri čemu se danas plaćaju kamate koje su tri do pet odsto niže nego pre tri godine.
Vujović je istakao da kada investitor ulaže u državne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od 10 godina, to je znak poverenja u aktuelnu vladu i domaće finansijske institucije.
Komentarišući emisije državnih obveznica u proteklih desetak dana, Vujović oko 34 milijardi dinara je prikupljeno po kamati od 12,4 odsto i to je daleko povoljnije od spoljnog zaduzivanja i to na rok od sedam godina, a nekada nismo mogli da tu kamatu postignemo na ročnost hartija od vrednosti od tri meseca.
"Srbija prelazi iz kratkoročnih u dugoročne HOV sa nižom kamatom i iskoristiće povoljne kamate na zaduživaje u evrima", najavio je Vujović.
Govoreći o deficitu budžetu, Vujović je naveo da je u prvom kvartalu ove godine deficit budžeta bio daleko manji nego što je planirano Zakonom o budžetu, a u prilog tome naveo je podatke iz januara.
Dobar prihod od prodaje Telekoma
Vujović je izjavio da bi za Telekom Srbije, prema prvim procenama, moglo bilo ponuđeno 40 do 50 odsto više novca nego što je nuđeno prilikom poslednjeg neuspelog pokušaja prodaje tog preduzeća.
"Privatizacija se radi korak po korak, sa najboljom namerom. Zadržavamo pravo da ne idemo u privatizaciju ako ne dobijemo povoljne uslove, odnosno da idemo u privatizaciju ako dobijemo dobre uslove", kazao je on na konferenciji za novinare.
Vujović smatra da je prednost Telekoma to što ima veliko učešće na tržištu balkanskog regiona, "što podiže cenu", ali kako je dodao, "ograničavajući faktor može da bude tržište koje ipak nije preveliko, kao i što nemamo dovoljno sredstava da se ulaže u razvoj i inovacije kako bi se držao korak u bici za tržište telekomunikacionih usluga".
Prema njegovim rečima, izbor savetnika za privatizaciju Telekoma, za šta je tender raspisan 5. februara, omogućiće sagledavanje šta se još može uraditi na poboljšanju Telekoma pre privatizacije, u domenu uvođenja novih tehnologija ili strukturnih intervencija.
Vujović nije želeo da odgovori da li će Telekom biti prodat do kraja godine, navodeći da će se na osnovu predloga izabranog savetnika tek odlučivati da li će se kompanija privatizovati, po kojoj ceni i kada.
Kako je istakao, sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se prihodi od privatizacije mogu koristiti i za otplatu najskupljih dugova, kao i za komletiranje najvažnijih infrastrukturnih projekata da bi se povećalo zapošljavanje i rast.
Pre četiri godine procena je bila da Telekom vredi 2,2 milijarde evra, a tadašnja vlada je za paket od 51 odsto te kompanije tražila minimum 1,4 milijarde evra.
Jedini ponuđač, austrijski Telekom, nije bio spreman da izdvoji toliku sumu ođednom već 950 miliona evra u gotovini, a ostatak traženog novca je ponudio kroz investicije, ali je tender propao.
Najveći akcionar Telekoma je država Srbija sa 58,11 odsto akcije, 20 odsto akcija je u vlasništvu kompanije, dok 14,95 odsto poseduju građani, a 6,94 zaposleni i bivši zaposleni Telekoma.
Uskoro nacrt ugovora za Železaru
Vujović očekuje da će do ponedeljka ili utorka biti opipljivih rezultata u, kako je rekao, formi nacrta ugovora o pregovorima Vlade Srbije i američke kompanije Esmark o prodaji smederevske Železare.
Nacrt ugovora potom treba da usvoji Vlada Srbije, dodao je Vujović.
"Pregovara se o trideset elemenata koji su važni za ovaj ugovor", rekao je Vujović i dodao da vlada nastoji da poštuje svoje zakonske obaveze, obaveze prema radnicima, ali i da zadovolji kriterijume Evropske unije.
Ministar je novinarima u Vladi Srbije rekao da su pregovori teški jer svaka strana pokušava da optimalno prilagodi uslove prodaje srpske čeličane svojim očekivanjima.
MMF 23. februara odlučuje o aranžmanu sa Srbijom
Vujović je dodao da će 23. februara u Vašingtonu Bord izvršnih direktora MMF-a odlučivati o novom aranžmanu iz predostrožnosti sa Srbijom.
Vujović je podsetio da je Vlada Srbije juče usvojila pismo o namerama koje danas treba da potpišu guverner NBS, premijer i ministar finansija, a da će taj dokument biti upućen MMF-u.
On je novinarima u Vladi Srbije rekao da pismo o namerama sadrži planove vlade o monetarnoj i fiskalnoj politici, planovima za restrukturiranje javnih preduzeća, sproveđenju fiskalne strategije, što je i dogovoreno tokom posete MMF-a Beogradu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
