Izvor: Politika, 06.Okt.2015, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić ispravlja svoju komisiju
Premijer insistira da je broj zaposlenih u javnom sektoru manji za oko 7.500 ljudi
Premijer Aleksandar Vučić juče je praktično demantovao vladinu Komisiju za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje time što je negirao da je 9.000 ljudi dobilo posao u javnom sektoru dok je na snazi bila zabrana zapošljavanja. Takve informacije nazvao je besmislenim i netačnim, tvrdeći da je u svim ministarstvima i javnoj administraciji smanjen broj zaposlenih. Ujedno je i najavio još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otpuštanja.
„Kada je reč o onima koji su zaposleni na neodređeno vreme, svuda imate pad broja zaposlenih”, objasnio je Vučić.
Pri tome, dodao je, možda samo u jednom ministarstvu i to, kako je naveo, silom prilika, ima 10 ili 12 radnika viška. Svi ostali imaju manje zaposlenih. Prema njegovim informacijama, broj zaposlenih u javnom sektoru manji je za oko 7.500 ljudi. „Ali kako sad nekom da objašnjavam da ne može da se meri januar sa julom, već jul sa julom”, primetio je Vučić.
Kako je došlo do toga da predsednik Vlade negira navode vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje? Ova institucija dostavila je “Danasu” podatke da je od januara 2014, od kada je na snazi zabrana zapošljavanja, do 15. septembra ove godine za stalno je zaposleno 8.744 službenika. Od toga je 7.055 primljeno na neodređeno, a 1.698 na određeno vreme. U istom periodu, Komisija za davanje saglasnosti odbila je zahtev za primanje 11.532 osoba u stalni radni odnos. Prema našim saznanjima, Komisija je napravila pometnju time što je novinarima, na osnovu odluke Upravnog suda kom se žalio novinar Danasa Bojan Cvejić, dostavila podatke o tome da je dala 9.000 saglasnosti za zapošljavanje, a da nije razjasnila da li su svi koji su dobili saglasnost nakon toga i zaposleni. Tako je, na primer u izjavi za „Politiku”, ministar Rasim Ljajić istakao kako je dobio saglasnost za zapošljavanje troje novih službenika, ali da nije zaposlio nijednog, jer sistematizacija još nije doneta. Članovi Komisije su zbog ove nepreciznosti kritikovani u vladi, pa je nesporazum pokušalo da „ispegla” Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave time što je objavilo da je broj zaposlenih smanjen za nešto više od 7.000 ljudi. Kad ni to nije pomoglo da se stvar raščisti, uskočio je premijer Aleksandar Vučić koji je istakao da je informacija o 9.000 novozaposlenih “besmislena i netačna”.
Da ne bude zabune, paralelno sa zapošljavanjem ljudi u državnim službama bilo je i smanjenja broja zaposlenih. Prema računici Fiskalnog saveta, iz javnog sektora je u tom periodu otišlo 18.000 ljudi, a najveći broj njih je otišao u penziju. Ipak, i podaci Fiskalnog saveta pokazuju da je zamenjen skoro svaki drugi, jer je novozaposlenih, prema računici Saveta, bilo nešto više od 8.000.
Problem je, međutim, što je Komisija za davanje saglasnosti morala da poštuje pravilo po kome, pre nego što zaposli jednu osobu iz javnog sektora, petoro mora da ode. Da je taj princip poštovan, iz javnog sektora je moralo da ode čak 45.000 ljudi pre nego njih 9.000 dobije posao. Da li je to bilo tako, od vladine Komisije nismo uspeli da saznamo. Njeni članovi na na naše mejlove nisu odgovarali, a predsednik komisije Nebojša Mijailović, koji je istovremeno i državni sekretar u Ministarstvu finansija, rekao je da o tome ne može da govori i da sva pitanja pošaljemo pisanim putem na adresu Komisije, što smo mi već učinili prošle nedelje. Mijailović je za predsednika Komisije izabran odlukom vlade od 14. avgusta 2014.
Ni Novak Nedić, generalni sekretar vlade, nije odgovarao na naše poruke i pozive.
Podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazuju da se broj zaposlenih u javnom sektoru u periodu od decembra 2014. do juna ove godine smanjio za 7.251 osobu. Od toga je na platnom spisku javnih preduzeća manje 5.783 ljudi, dok je iz javne uprave otišlo 1.468 službenika.
Da li je neko od novozaposlenih 9.000 dobio angažman i u javnim preduzećima, nismo uspeli da saznamo. Državni zvaničnici o tome odbijaju da govore. Svi ističu da je bilo smanjenja broja zaposlenih. Tako je nedavno Željko Sertić, ministar privrede, istakao da je broj zaposlenih u javnim preduzećima u prvom tromesečju ove godine bio za tri odsto manji od broja koji je planiran programima poslovanja, dok su sredstva za isplatu istovremeno zarada bila manja za devet odsto.
----------------------------------
Javni sektor najviše zapošljavao
Autori „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, analizirajući podatke o nezaposlenosti došli su do zaključka da se u delatnostima koje dominantno pripadaju javnom sektoru beleži značajan rast broja zaposlenih. Državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje (Fond PIO) beleže rast od 9,5 odsto. Međugodišnji rast broja zaposlenih u obrazovanju u drugom tromesečju iznosi 16 odsto. Broj zaposlenih u obrazovanju je povećan za 24.000 radnika u drugom kvartalu ove, u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuje analiza „Kvartalnog monitora”. Međugodišnji rast broja zaposlenih u zdravstvu iznosi nešto više od 15.000.
„Ukoliko uzmemo u obzir da je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, celokupan rast broja zaposlenih trebalo bi da se odnosi na privatni sektor što je malo verovatno, jer bi to podrazumevalo otvaranje stotina privatnih škola, bolnica i ordinacija tokom poslednjih godinu dana”, piše u „Kvartalnom monitoru”.
Osim toga ostaje nejasno kako je moguć toliki rast broja zaposlenih ukoliko je bruto dodata vrednost u državnoj upravi i obaveznom socijalnom osiguranju, obrazovanju i zdravstvu pala za 2,9 odsto.
