Izvor: TvojPortal.com, 27.Avg.2011, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrućina istopila kukuruz
Izvor:Dnevnik.rs Visoke temperature i nedostatak vlage u zemljištu nanose ogromene štete kukuruzu i sada je gotovo izvesno da će rod najznačajnije poljoprivredne kulture biti bukvalno skresan za najmanje trećinu – kaže za „Dnevnik” prof. dr Đorđe Jocković s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
– Lane smo u Vojvodini imali prinose od oko šest tona po hektaru, a prosečno na nivou države oko 5,5, dok će sada biti dobro ako uberemo barem 4,5 tone >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << – kaže dr Jocković. – Štete je u suštini sada teško i proceniti jer je sigurno da su visoke temperature prekinule nalivanje zrna, a najgore će proći kasni hibridi. Uz ogromne vrućine, loše je i to što u zemljištu nema vlage pa kada se to sve spoji, na njivama se vidi kako se rod kuruza bukvalno topi iz dana u dan.
Kolika je šteta najbolje govori podatak da je kukuruz dominantna poljoprivredna kukltura na našim njivama i posejan je na oko 1,3 milion hektara. Takođe, on je prethodnih godina bio naša glavna izvozna uzdanica.
Srbija je prošle ekonomske godine izvezla 1,3 milion tona kukuruza, vrednog 171 milion evra, dok je ove ekonomske sezone, to jest od lanjskog oktobra do sada, preko granice otišlo 1,9 milion tona i ostvaren prihod od 372 miliona evra.
Prošlogodišnji rod kukuruza u Srbiji, koji je bio posejan na oko 1,25 miliona hektara, iznosio je oko 6,8 miliona tona. Ove godine, kako sada stvari stoje, prinos će biti umanjen taman za onoliko koliko smo izvozili pa će malo toga ostati za svetsku pijacu. Elem, prosta računica kaže da se uz posejani 1,3 milion tona i uz pretpostavljeni rod od 4,5 tone po hektaru, u Srbiji može ubrati najviše oko 5,8 miliona tona, a to je milion tona manje nego lane.
Profesor Jocković naglašava da je suša ostavila posledice i na ostalim jesenjim kulturama, a loše su prošli i soja i suncokret.
Visoke temperature ubrzale su zrenje svih ratarskih kultura, pa su žetva suncokreta i soje i vađenje šećerne repe u Srbiji počeli desetak dana ranije nego što je to uobičajeno, a prinosi su nešto niži od očekivanih.
Žetva suncokreta na ukupno 177.000 ha počela je desetak dana ranije nego to što je bilo uobičajeno prethodnih godina, a razlog za to su visoke temperature, podaci su Privredne komore Srbije. Prvi rezultati govore da su prinosi nešto niži od prosečnih i kreću se od 1,8 do dve tone po hektaru. Prinosi soje, koja se nalazi na ukupnoj površini od 166.000 ha, iznose oko dve do 2,5 tona po hektaru.
Najpre je počela ovogodišnja proizvodna kampanja šećerne repe, a očekuje se da će biti proizvedeno između 350.000 i 400.000 tona šećera. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, šećerna repa je zasejana na oko 56.000 hektara, što je oko 10.000 ha manje nego lane, pa će ukupna proizvodnja biti nešto niža, ali će zadovoljiti domaće potrebe i izvozne kvote. Digestija je za sada dobra, prinosi šećerne repe su dosta dobri i kreću se od 50 do 55 tona po hektaru. D. U.
Šteta 200 miliona evra?
Koliko će štete suša naneti proizvođačima kukuruza gledano u novcu teško je proceniti jer su cene uvek relativan faktor, ali gledajući ono što smo izvozili, gubitak bi mogao dostići i 200 miliona evra.
Srbija je uz lanjski rod od 6,8 miliona tona izvezla 1,9 milion tona zrna i zaradila 372 miliona evra. Nakon ove suše jasno je da će višak, ako se situacija ne pogorša, biti znatno manji, tek oko milion tona, pa će se za toliko, naravno, smanjiti i prodaja na svetskoj pijaci.
kukuruzprinos
