Izvor: RTS, 03.Nov.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladina podrška privredi i u 2010.
Vlada Srbije će i u 2010. godini nastaviti da sprovodi mere za podršku privredi, najavio na Srpskom ekonomskom samitu državni sekretar Nebojša Ćirić. Vladine mere nisu bile sveobuhvatne i imale su kratkoročni efekat, rekao Miloš Bugarin.
Državni sekretar ministarstva ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je da će Vlada Srbije i u 2010. godini nastaviti da sprovodi mere za podršku privredi.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izjavila je da je od 2006. godine do sada preko NIP-a u Srbiju uloženo 2,13 milijardi evra u oko 2.500 projekata.
"U prve dve godine uloženo 1,5 milijardi evra, u 2008. investirano je 500 miliona evra, dok je u ovoj godini zbog krize uloženo oko 130 miliona evra u 325 projekata", rekla je Kalanovićeva na Samitu.
Ministarka je navela da će prioriteti u narednoj godini biti da se pređe na programsko finansiranje projekata, pošto je zbog dosadašnjeg vezivanja za budžetsku godinu, deo raspoloživog novca ostajao neiskorišćen.
Naglasila je i da će se povećati ulaganja u infrastrukturne projekte, kao i da će biti finansiran manji broj velikih projekata, ali sa jasno definisanim ciljevima.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je da će Srbija na kraju 2009. godine biti na nivou 68 odsto bruto domaćeg proizvoda iz 1989. godine.
Đuričin je na Samitu istakao da je Srbija ekonomski maksimum od početka tranzicije dostigla prošle godine kada je bila na nivou 74 odsto BDP-a iz 1989.
Dragan Đuričin je ocenio da je najveći problem srpske privrede nizak izvoz, koji je prošle godine iznosio oko 20 odsto BDP-a, što znači da izvozom ne može da reši pitanje spoljne likvidnosti, za šta je potrebno da izvoz bude od 50 do 80 odsto BDP-a.
Za privrednike je najvažniji stabilan devizni kurs, pa je, kako navodi, kredit od MMF-a u te svrhe "nešto najbolje što je moglo da se desi Srbiji u 2009. godini".
Prema njegovoj oceni, najbolje rešenje bilo bi investiranje u javni sektor, koji je u Srbiji relativno veliki i nalazi se u strateškim delatnostima.
On je istakao i da bi Srbija trebalo da ulaže u infrastrukturu, ali ne kroz uzimanje kredita već kroz davanje koncesija.
"Iako je projektovano da će rast bruto odomaćeg proizvoda (BDP) u 2010. biti 1,5 odsto, program podrške privredi će biti nastavljen", rekao je Ćirić drugog dana Srpskog ekonomskog samita u Beogradu.
Međutim, državni sekretar nije mogao da precizira koliko će država izdvojiti novca za tu podršku.
Smatra se, naveo je Ćirić, da će 2010. godina ipak biti teška i da će postojati potreba privrede za zajmovima za likvidnost i drugim merama.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će u ovoj godini na razne načine u ekonomiju ubaciti 1,2 milijarde evra.
Ćirić očekuje da će ove godine strane direktne investicije biti na istom nivou kao 2008. godine, odnosno dve milijarde dolara, a da će u 2010. godini biti veće.
Bugarin: Mere vlade imale kratkoročni efekat
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin rekao je da su privrednici ocenili da mere Vlade Srbije za podršku privredi nisu bile sveobuhvatne i da su imale kratkoročni efekat.
Privrednici su u anketi PKS ocenili da bi nastavak pada tražnje i izvoza i povećanje nelikvidnosti moglo da produbi krizu.
Bugarin je naveo da je na kraju septembra ove godine u Srbiji bilo blokirano 63.021 račun preduzeća i radnji, što je 20 odsto više nego u istom periodu 2008.
Kazao je i da preduzeća kojima su računi blokirani zapošljavaju oko 150.000 ljudi.
Privrednici u Srbiji od vlade očekuju da održi stabilnost dinara, uspostvi finansijsku disciplinu u naplati potraživanja, nastavi ulaganje u infrastrukturu i obezbedi niže kamate na kredite.
Slede privatizacije velikih državnih preduzeća
Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković najavio je da bi 2010. godina trebalo da bude u znaku privatizacije državnih preduzeća, sportskih klubova, kao i lokalnih komunalnih preduzeća.
Cvetković je potencijalne investitore na Samitu obavestio da najveće privatizacije državnih preduzeća tek slede i da su u toj grupi "Galenika", Telekom "Srbija" i Aerodrom Beograd.
"U prvom kvartalu 2010, ako sve bude išlo svojim tokom, trebalo bi da bude raspisan tender za 'Galeniku", rekao je Cvetković i naglasio da je ekonomska kriza dovela do toga da se ne možze očekivati realana cena te kompanije u ovom trenutku.
Cvetković je naveo i da bi lokalna komunalna preduzeća trebalo da se privatizuju kroz javno-privatno partnerstvo, kao i da su pripremljeni preduslovi za privatizaciju sportskih klubova.
Od privatizacija koje očekuju potencijalne kupce, Cvetković je naveo "JAT", hotele "Slavija" (pod pretpostavkom da se reše pravna pitanja), "Ineks Zlatna obala" Sutomore, kao i imovinu "Generaleksport" zgrade u Novom Beogradu i "Ineksove" zgrade u ulici 27. marta i Industrijski kompleks "Dimitrije Tucović" u centru Beograda.
Skup, koji se održava redovno od 2000. godine, organizovala je grčka konsultantska grupa Comokos.
