Izvor: B92, 15.Mar.2011, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada ukida državne monopole
Beograd -- Među ekonomskim merama koje je najavio premijer rekonstruisane vlade Mirko Cvetković biće i smanjenje javne potrošnje, odnosno reforma javnih preduzeća.
Plan je da njihovi poslovni rezultati budu poboljšani, a državni budžet delimično rasterećen.
Reforma javnih preduzeća će podrazumevati ukidanje monopola, uvođenje profesionalnih rukovodstava i smanjenje subvencija.
Poslovanje javnih preduzeća vlada namerava da poboljša njihovom svojinskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << transformacijom, odnosno pretvaranjem u akcionarska društva sa privatnim vlasnicima, korporativnim upravljanjem i manjim ovlašćenjima vlade u donošenju poslovnih odluka.
Železnice Srbije će, inače, iz državnog budžeta ove godine dobiti 12,4 milijarde dinara, a Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica - više od 2,1 milijarde dinara. Od velikih javnih preduzeća na listi primalaca subvencija iz državnog budžeta su, između ostalih, Elektroprivreda Srbije, PTT saobraćaj Srbije, Srbijagas, Putevi Srbije, Javno preduzeće skloništa i druga.
Smanjenje subvencija trebalo bi da donese uštede u državnom budžetu, što koincidira sa još jednim ekonomskim ciljem rekonstruisane Cvetkovićeve vlade, a to je dalje smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita. U Srbiji ima više od 450 javnih preduzeća, na državnom i lokalnom nivou, a republika je osnivač 24 javna preduzeća.
Subvencije direktno iz državnog budžeta, posredstvom Ministarstva finansija, dobijaju samo Železnice Srbije i Rudnik Resavica. Ostala javna preduzeća dobijaju subvencije, ali sa posebnih razdela nadleženih ministarstava, a Ministarstvo finansija nema uvid u konkretne sume koje se na taj način dodeljuju.
U javnim preduzećima je zaposleno ukupno 116.104 radnika, što je 0,5 odsto od ukupnog broja privrednih društava, odnosno oko jedanaest procenata od ukupno zaposlenih u tim društvima, poslednji su objavljeni zvanični podaci Agencije za privredne registre (APR).
Ukupan kapital javnih preduzeća do početka 2010. godine dostigao je vrednost od 11 milijardi evra, dok su kumulirani gubici iznosili više od tri milijarde evra.
Poslovanje javnih preduzeća postalo je odnedavno i predmet interesovanja Državne revizorske institucije (DRI), koja već "češlja" finansijske izveštaje "Jat ervejza", a prema ranijim najavama moguće je da do kraja godine otpočne i revizija poslovanja preduzeća Železnice Srbije, jednog od korisnika državnih subvencija.
Reforma javnih preduzeća donela bi korist svima, a najviše realnom sektoru, jer su, prema tvrdnjama privrednika, javna preduzeća glavni generator nelikvidnosti u celoj privredi.
Javna preduzeća, međutim, ne treba posmatrati kao "dežurne krivce" za sve, jer čak i kada su neka od njih htela da idu korak napred poštujući trendove savremenog trzišnog poslovanja, bila su opterećena ulogom "socijalnog stabilizatora" u društvu i sprečena da se ekonomskim (umesto socijalnim) cenama izbore za poziciju na tržištu, ističu ekonomisti.
Eksperti su zbog toga u više navrata isticali da je poslovanje javnih preduzeća uslovljeno i cenom njihovih usluga, jer kod većine tih firmi nije uspostavljena cena na osnovu ekonomskih parametara, što je često uzrok akumuliranja njihovih gubitaka.
Stručnjaci su kao kao jedan od najvećih problema u funkcionisanju javnih preduzeća izdvajali činjenicu da su partije te koje postavljau kadrove i upravljaju javnim preduzećima, zbog čega je dolazilo do prevage kriterijuma političke podobnosti nad kriterijumom stručnosti.
