Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2012, 20:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada ukida 104 nameta!

PREDUZEĆA u Srbiji već od septembra mogu da računaju na subvencionisane kredite za likvidnost. Od oktobra privreda na svojim "leđima" neće nositi 104 parafiskalna nameta, a u fokusu države biće prehrambena i namenska industrija. Ovaj dogovor postignut u četvrtak je na sastanku ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića sa najvećim izvoznicima i bankarima u Srbiji.Firme će moći da uzmu novu pozajmicu ili refinansiraju postojeći dug. Plaćaće najviše 3,5 odsto kamate za zajam u evrima. Cena dinarskih kredita biće na nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, a ona trenutno iznosi 10,5 odsto. Država će finansirati razliku, marže banaka od pet odsto. Pod ovim uslovima banke će plasirati milijardu evra u privredu Srbije. Do kraja godine odobriće se pozajmice u vrednosti od 300 miliona evra, a ostatak naredne godine. Ovogodišnje subvencije će tako budžet Srbije koštati oko 300 miliona dinara.- Krediti će se odobravati na 18 meseci. Imaće poček od pet meseci, a otplaćivaće se 13 meseci - objašnjava ministar Dinkić. - Ministarstvo finansija i privrede je odredilo maksimalne iznose pozajmica u zavisnosti od kategorije preduzeća, od 30 do 600 miliona dinara. Uslov za sve njih će biti da zadrže postojeći broj radnika. Ako neko traži kredit za likvidnost pod subvencionisanim uslovima države, ne sme da otpušta radnike.VEĆI PDV I AKCIZE POSLE sastanka sa ministrom Mlađanom Dinkićem izvoznicima je jasno da je povećanje poreza na dodatu vrednost - neminovnost. Gornja stopa će otići na 20 odsto, dok će donja ostati na osam odsto. Ministar je istovremeno najavio i izmene akcizne politike. Ovaj namet će pogoditi neke nove proizvode, ali će zato važiti povraćaj za taksiste, kamiondžije i autobuske prevoznike.Bankari poručuju da će ih subvencija države ohrabriti da odobravaju novac privredi. Prema rečima Vladimira Čupića, predsednika IO Hipo-Alpe-Adrija banke, čim uredba prođe Vladu, oni će u roku od dve nedelje početi odobravanje kredita.- Troškovi države su minimalni u odnosu na efekat koji će imati - smatra Čupić. - Vidi se da je potrebna podrška države kako bi se banke ohrabrile da plasiraju sredstva. Postoje naznake kojim sektorima treba da se usmeri pažnja. To je pre svega prerada hrane, jer je svima jasno da je tu moguć najveći razmah. Druga je namenska industrija koja ima kapaciteta za povećanje izvoza.Srpska preduzeća ove godine nisu uspela da povećaju plasman svojih proizvoda u inostranstvo. Za pola godine izvoz je porastao svega 0,6 odsto, a uvoz, koji je inače znatno veći, porastao je za još četiri odsto. Tako posle prvih šest meseci "pišemo" za 14 odsto veći spoljnotrgovinski deficit.Izvoznici su zato pred ministra izašli sa više predloga. Od zahteva da se odobravaju premije za izvoz, da se razmotre uslovi pod kojima se uvoze određeni proizvodi, ali i pripremi strategija za pregovore sa Hrvatskom, koja bi po ulasku u Evropsku uniju da zadrži povlastice CEFTA sporazuma. Tražili su i da se Agenciji za osiguranje finansiranja izvoza odobri više sredstava, na šta je ministar pristao. TAKSI BRŽI OD KASE MNOGI verovatno ni do sada nisu imali fiskalne kase, ali sada od njih to niko i ne očekuje. Evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa konačno su oslobođeni zidari, dobar deo majstora i servisera, frizeri, stolari, fotografi... I pre nego što je zaživela, fiskalna kasa je ukinuta i taksistima. Vlada Srbije u četvrtak je usvojila izmene Uredbe o delatnostima kod kojih postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. I ova je obaveza ukinuta kod čak 35 delatnosti, a reč je pre svega o preduzetnicima i zanatlijama.KOČNICA NA PLATEMINISTARSTVO finansija i privrede najavljuje da će trenutni budžetski deficit od 7,1 odsto do kraja godine smanjiti na 6,5 odsto, a naredna na ispod - četiri odsto.- Ukidamo brojne agencije i fondove i smanjujemo nerazumne plate u državnoj upravi - poručuje ministar Dinkić. - Od 1. oktobra je manja maksimalna plata. Prioritet je da pokrenemo proizvodnju da bismo finansirali javnu potrošnju. U utorak imam sastanak sa reprezentativnim sindikatima prosvete, a posle i zdravstva i ostalima. Dogovorićemo politiku plata u narednom periodu. Plate u javnom sektoru su deset odsto veće i neće moći da nastave da rastu kao do sada.Agencije više neće imati sopstvene prihode. I nameti koji prežive "seču" ići će direktno u budžet.ANKETA - PRIVREDNICI I BANKARI O NAJAVLJENIM MERAMA VLADE SRBIJEVEROLJUB DUGALIĆ, Udruženja banaka Srbije - SUBVENCIONISANI krediti za likvidnost preduzeća su u ovom trenutku dobri za našu privredu, bez obzira na to što neki prebacuju da idu na teret svih nas građana. Sada je to pravi potez, jer su kamate povoljnije i banke mogu da ponude bolje uslove. Pokazalo se da je naplata ovih zajmova do sada bila dobra, jer su oni pristupačniji i sa više pogodnosti, nego klasični, komercijalni krediti banaka.MIROSLAV MILETIĆ, "Bambi" koncern- BITNO je ukidanje velikog broja procedura i parafiskalnih nameta. Ono što nisam čuo, a želeo sam, jeste smanjenje poreza i doprinosa na zarade. Bilo je reči o povećanju poreza na dodatu vrednost. Po nama, balans bi bio kada bi se uz to smanjila opterećenja plata. Izvoz finalnih gotovih prehrambenih proizvoda, namenska prozivodnja i neke druge grane su ono što treba podržavati. Sazrelo je vreme da se stimulišu oni koji izvoze. NINKO TEŠIĆ, "Impol Seval" iz Sevojna- TAKSE su uvođene bez reda. Što bih ja, koji prerađujem aluminijum čitao Zakon o šumama, a tamo je propisana taksa i za nas. Rekao sam, neću državi da plaćam 10.000 dinara za tumačenje loše napisanog zakona. Godinu i sedam meseci smo čekali građevinsku dozvolu za investiciju od 17 miliona evra. Dobro je što se sada ukidaju ti nameti. Subvencionisani krediti će nam dati šansu da se približimo konkurenciji cenom kapitala. MIODRAG KOSTIĆ, "MK komerc"- PREDLOŽENE mere su dobre. Sada samo da sačekamo da zažive i u praksi. Nema, međutim, ozbiljnog restrukturiranja srpske ekonomije ako ne smanjimo administraciju. Imamo deficit od sedam odsto BDP i najveći deo ide na plate i penzije. Mi godinama trošimo više nego što zarađujemo. Važno je i uključivanje "sive" ekonomije u legalne tokove. Zbog nje su nam prihodi manji. Konkurentnih, jeftinih poljoprivrednih proizvoda nema bez infrastrukturno opremljenog poljoprivrednog zemljišta.

Nastavak na Večernje novosti...