Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2015, 12:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada traži rešenje za CHF kredite

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će vlada u razgovoru sa bankama i Narodnom bankom Srbije pokušati da pronađe nekakvo rešenje za problem koji je nastao zbog rasta vrednosti franka. O ovoj temi za RTV je govorio ekonomista Siniša Ostojić.

Vučić je novinarima u vladi rekao da je u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, mali broj građana u Srbiji zadužen u toj valuti, ali da će se vlada truditi da pronađe nekakvo rešenje u razgovoru sa bankama >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i NBS kako bi se "nekako pomoglo građanima Srbije".

"To mora da pokaže našu brigu i da pomognemo građanima i u situaciji kada nešto od nas nije zavisilo i kada nema naše krivice", rekao je Vučić.

On je podvukao da vlada ne snosi nikakvu odgovornost za odnos evra i franka.

NBS će pomoći korisnicima kredita u švajcarcima

Narodna banka Srbije (NBS) nastojaće da kroz dijalog sa predstavnicima Vlade Srbije, banaka, Udruženjem banaka, kao i svim drugim nadležnim institucijama i organizacijama u kratkom roku pronađe način da pomogne korisnicima kredita u švajcarskim francima, koji su se našli u teškoj situaciji posle snažnog i iznenadnog jačanja te valute.

Kako se navodi u saopštenju NBS, to će učiniti sagledavajući sve eventualne mere i njihove efekte.

Povodom pisanja pojedinih medija, NBS podseća da je u junu 2011. godine, pošto su se pojedini građani, i posle svih sprovedenih aktivnosti i upozorenja centralne banke i dalje zaduživali u švajcarskim francima, donela odluku (sa primenom od jula) da se zabrani kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima.

To znači da se ne može očekivati da zvaničnici upozoravaju građane da se ne zadužuju u valuti u kojoj je zaduživanje zabranjeno, navodi se u saopštenju.

Što se tiče aktuelne situacije, jačanje franka se moglo očekivati u perspektivi, ali ovakav svojevrsni devizni udar (jačanje švajcarskog franka za oko 15 odsto u jednom danu) koji je zatekao sva tržišta, čcak i najrazvijenija, nije mogao da se predvidi, niti je bilo koja centralna banka predvidela reakciju Centralne banke Švajcarske.

Oni koji sada kažu da se takva reakcija mogla predvideti, trebalo je da na to jasno i nedvosmisleno ukažu, ali takvih ukazivanja nije bilo, podseća se u saopštenju NBS.

Iako je kreditiranje u švajcarskim francima zabranjeno od jula 2011. godine, Narodna banka Srbije je nastavila da pažljivo prati kretanje rata kredita građana koji su se zadužili kako u švajcarskim francima, tako i u evrima.

Svesna situacije sa kojom se suočava oko 22.000 građana, ali uvažavajući i činjenicu da su i građani koji su uzeli kredite indeksirane u evrima takođe izloženi deviznom riziku, Narodna banka Srbije je u maju 2013. godine dala preporuku bankama čiji je cilj bio da se korisnicima kredita indeksiranih u švajcarskim francima, u naredne tri godine, omogući otplata nižih rata kredita.

Time bi se, u uslovima u kojima je bilo izvesno da se moraju sprovesti mere fiskalne konsolidacije koje će se odraziti i na standard građana, teret otplate ovih kredita ublažio u tom najtežem periodu.

Razlika između svake stvarne i umanjene rate odlaže se na period od tri godine, i na tako odloženo potraživanje se ne obračunava kamata.

Drugim rečima, građani su, po ovom osnovu, dok mere fiskalne konsolidacije ne počnu da daju pune efekte na životni standard stanovništva, mogli da imaju rate kredita koje su niže između 12 odsto i 20 odsto (u zavisnosti od perioda uzimanja kredita).

Zbog toga su korisnici kredita koji su prihvatili ovu preporuku u manjoj meri pogođeni aktuelnim jačanjem franka, navodi NBS.

Odmah po objavljivanju mera Centralne banke Švajcarske, u Narodnoj banci Srbije su počele da se sprovode sveobuhvatne analize efekata jačanja švajcarskog franka na položaj građana koji imaju stambene kredite u ovoj valuti, kao i analize posledica ovog svojevrsnog šoka na stabilnost finansijskog sistema.

I u drugim zemljama poput Poljske, Hrvatske i Rumunije u toku je sagledavanje efekata, ali nisu predložene nikakve konkretne mere, niti se mogu predložiti u tako kratkom roku.

Predlozi koji su dati su u ranoj fazi, ali konkretne mere nisu usvojene jer se efekti svake od njih moraju veoma pažljivo odmeriti.

Radi ispravnog informisanja javnosti, Narodna banka Srbije mora da ukaže i da sva „gotova“ rešenja koja se tokom nekoliko proteklih dana pominju od predstavnika udruženja građana, ali i nekih drugih lica, po pravilu znače i prenošenje rizika sa korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, na banke, NBS i/ili državu.

Tako na primer fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku, u koji su svesno ušli.

Što se tiče konverzije kredita iz švajcarskog franka u evro, uz navođenje argumenata da bi u tom slučaju banke samo smanjile „ekstra profite“ koje imaju po osnovu kursnih razlika, NBS je ukazala da takva tvrdnja nije tačna.

Uvažavajući propise koji važe u svim uređenim sistemima, banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama (uz dozvoljeno odstupanje od 20 odsto).

Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u švajcarskim francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i dr).

Drugim rečima, "ekstra profit" po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim "gotovim" rešenjima ne postoji.

Takođe, u tim predlozima se ne pominje da bi u slučaju eventualne konverzije u evro kredite po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali duži niz godina (razlike između euribora i libora, u periodu od 2006 do 2008. godine, kada su krediti indeksirani u švajcarskom franku mahom uzimani, oscilirale su u rasponu od 1,5 pp do 2,7 pp).

Zbog toga, tek nakon sveobuhvatne analize svih aspekata - položaja građana i mogućnosti podnošenja troškova svake od mera, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za dugoročnije i održivije prevazilaženje problema u otplati kredita, navodi se u saopštenju.

Analitičari: Građani morali da budu svesni valutnog rizika

Domaći analitičari smatraju da su građani koji su zapali u teškoće zbog otplate morali da budu svesni valutnog rizika i njihov predlog je da im država pomogne tako što će pomoći bankama da se taj dug konvertuje u evro ili da se kurs "švajcarca" fiksira na, recimo, 102 dinara za jedan franak.

Predsednik Izvršnog odbora Erste Banke Slavko Carić predložio je da se preostali deo kredita koji građani imaju indeksirane u švajcarskim francima konvertuje u evre.

"Pomoć banke može da bude da se cena konverzije prebaci na kraj otplatnog perioda i da se za toliko smanji rata (ostane ista kao na primer kao iz decembra 2014.), ili pak da banke dodatno smanje kamatnu stopu na te nove kredite koji će sada biti u evrima", objasnio je on.

Država, pak, smatra Cerić, može da pomogne poslovnim bankama da konverzija švajcarskog franka u evro bude što povoljnija i da eventualno pomogne bankama u subvenciji kamatne stope.

On je naveo da je u Srbiji oko milijardu evra, pre svega stambenih kredita i oko 100.000 ljudi koji su pogođeni rastom kursa švajcarske valute.

Velika većina korisnika kredita u "švajcarcima" je teško plaćala svoje mesečne obaveze, a posle jačanja franka većina i de facto, po regulativi NBS, postaje platežno nesposobna. Njihovi krediti su prema evru dodatno porasli, primanja su mahom ostala ista ili su se smanjila, a vrednost kupljene nekretnine je najčešće pala.

Komentarišući kakve su trenutne mogućnosti dužnika, Carić je rekao da oni mogu vratiti nekretninu banci ili da nastavi sa otplatom ili da konvertuje kredit u evro.

U prvom slučaju dužnici ostaju bez nekretnine u koju su godinama ulagali, a banka verovatno neće moći da naplati ceo iznos od dužnika te će ga verovatno putem instrumenta lične menice teretiti za ostatak duga, zajedno sa jemcom, ako ga ima, objasnio je predsednik Izvršnog odbora Erste banke.

U drugom slučaju, obveznik kredita može nastaviti sa otplatom kredita, što u velikom broju slučajeva postaje nemoguće, jer se nema odakle platiti rata, sa svim ostalim neophodnim životnim troškovima.

Ako se kredit konvertuje u evro, smanjuje se iznos rate i rizik velikih naglih skokova, ali se mora se preuzeti jednokratni gubitak koji je nastao sa novom vrednošću franka, objasnio je Carić.

Prema oceni Carića, raspon mogućih mera države je jako veliki: od toga da "natera" banke da retroaktivno primene neki stari kurs iz 2007. ili 2008. godine, do toga da preuzme na sebe, u budžetu, deo tereta konverzije.

"Međutim, u bilo kojoj meri, država mora biti ekstremno oprezna iz više razloga. Ukoliko država kroz budžet ili NBS bude prestroga, poput mađarskog scenarija, postoji opravdana bojazan da će neke strane banke doneti konačnu odluku da se povuku sa srpskog tržišta, a neke se mogu dovesti na ivicu solventnosti.

To može biti veliki trošak za NBS i budžet kako na kratak rok tako i na duži. Razlog je što dodatna smanjena kreditna aktivnost banaka, u već restriktivnom okruženju, može dovesti do dodatnog pada nacionalnog dohotka. Takođe, stečaj neke od banaka koja ima veliku izloženost u švajcarcima može da bude vrlo skupa za budžet, rekao je Carić u saopštenju Erste banke.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je Tanjugu da bi za građane bilo najbolje rešenje kada bi zajedno država i banke uspeli da reše njihov problem, i to najverovatnije fiksiranjem franka na nekom nižem nivou, i podsetio na predloge u domaćoj javnosti da to bude 102 dinara za jedan franak.

"Sad se onda postavi pitanje: a iz kojih izvora i ko treba da snosi tu razliku od 20 dinara za onoliko kolko je franak skočio u proteklih nekoliko dana", zapitao se Savić i podsetio građane koji su ušli u taj rizik, da većina njih verovatno nije ni bila svesna toga da je u velikom riziku.

"Dakle, građani koji su uzimali kredite sa švajcarskim francima, sasvim korektno su i na vreme bili upozoreni od Narodne banke Srbije i od tadašnjeg guvernera Radovana Jelašića, koji je vrlo ubedljivo i argumentovano govorio, kakvom se valutnom riziku izlažu ti građani. Ljudi su prenebregli tu činjenicu, verovatno zavedeni time, što je kamatna stopa na kredite u švajcarskim francima bila nekoliko puta niža nego što je bila kamatna stopa na kredite u evrima", podsetio je Savić.

Savić je napomenuo da se sada situacija promenila, a na primer 2000. godine, američki dolar bio je jači 20 odsto od evra, dok je pre samo godinu dana, evro bio skoro 45 odsto jači od američkog dolara. U ovom trenutku situacija je takva da, kako je dodao, opet jača američki dolar, pa evro.

"Prosto se moramo naviknuti da živimo u tržišnoj privredi koja je surova, takva kakva je, svako mora dobro razmisliti, pre nego što uđe u neki posao, kakve su mu platežne mogućnosti, šta može da istrpi njegova plata, kakva strategija može biti u nekom narednom periodu i nije dovoljno da razmišljate samo za jednu godinu, već za 25 godina o potencijalnim rizicima. Ako bi se tako građani ponašali, ne bi došli u ovu poziciju", kazao je on.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...