Izvor: TvojPortal.com, 24.Avg.2011, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada steže kaiš samo kada je pritegnu
/dnevnik.rs/Svaki put kada delegacije Međunarodnog monetarnog fonda dođu u Beograd, čuju se samo dve reči: štednja i reforme. To što se ključne reči predstavnikaMMF-a godinama ne menjaju znači samo jedno – da se Srbija tokom tih godina uopšte nije promenila, odnosno da nismo daleko odmakli kada je reč o reformama i štednji.
O reformama, doduše, ovoga puta izgleda neće biti mnogo govora, sudeći barem po onome što se do sada čulo i od ministara i od predstavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << vašingtonske delegacije. To je verovatno posledica činjenice da MMF već godinama ima mekši pristup prema državama s kojima sklapa aranžmane nego što je to ranije bio slučaj pa očigledno ni oni sami ne očekuju od Vlade da u predizborno vreme povuče oštre rezove ka reformi javnog sektora što, inače, odlaže već celu deceniju.
Kad je reč o štednji, tu barem načelno stojimo malo bolje. Usvojene su zakonske odrebde o fiskalnoj odgovornosti – da javni dug ne sme biti veći od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda i da minus u budžetu mora biti u skladu s dogovorom s MMF-om. Time smo se, makar zakonski, zaštitili od sebe samih i od ministarskih želja da državnim para preko svake granice kupuju glasove, a što bi nas na kraju moglo dovesti u situaciju u kojoj je danas Grčka, ali i mnoge druge evropske zemlje – da ne budemo u stanju da vraćamo svoje dugove jer smo živeli daleko iznad sopstvenih mogućnosti.
Naravno, situacija u srpskom budžetu je daleko od dobre, a deficit od nešto više od četiri procenta nikako se ne može nazvati odgovornom politikom javnih finansija. Kada bi se on preveo na privatni život običnog čoveka, praktično bi značio da građanin koji mesečno zarađuje 30.000 dinara u istom periodu troši 31.200. Odakle dolazi do onih 1.200 dinara? Zaduživanjem, naravno. Kod našeg građanina bi se taj manjak na godišnjem nivou popeo na gotovo 15.000 dinara. Ključno je pitanje kako će taj novac vratiti kad već troši više nego što zarađuje.
Na takvu ekonomsku politiku Vlade kod sklapanja prethodnog aranžmana MMF je ipak pristao, računajući na to da je kriza i da će uskoro doći bolja vremena, pa će i prihodi budžeta biti veći i da ćemo za nekoliko godina stići do uravnotežene javne kase.
Ipak, u međuvremenu su se pojavila dva nova problema i to su, izgleda, glavne teme aktuelnih pregovora članova kabineta Mirka Cvetkovića i Alberta Jegera i članova njegove delegacije. Prvi se odnosi na to da su prihodi budžeta niži od očekivanih jer poreznici ne uspevaju da naplate onoliko poreza koliko je bilo planirano: već sada je minus u državnoj kasi dostigao 90 milijardi dinara, a do kraja godine ne sme da pređe 120 milijardi. Drugi problem je u, očigledno preko kolena, usvojenim izmenama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava koje deo para iz državnog budžeta prebacuju na opštine da bi one samostalnije uticale sopstveni razvoj. Tako nastala „budžetska praznina” mora se nekako popuniti: Vlada se obavezala na to da to neće činiti novim zaduživanjem, dakle mora se naći način kroz preraspodele u budžetu. Neko će biti zakinut, a pri tom se već mogu čuti ministarski zahtevi za povećanje budžetskog kolača, i čuće se još češće kako se izbori približavaju.
Vlada u ovim razgovorima želi da s MMF-om sklopi aranžman „za ne daj bože”. To podrazumeva da bi nam bilo odobreno milijardu evra koje ne bismo trošili sem ukoliko svet ne uđe u novu recesiju a Srbija se nađe pred slomom. S druge strane, sklapanje aranžmana s MMF-om bi Srbiji dalo kredibilitet a to bi, računaju u Vladi, značilo da priliv kapitala u zemlju neće biti smanjen. V. Čvorkov
Ozbiljno upozorenje
Koliko god MMF bio popustljiv, treba ozbiljno shvatiti upozorenje guvernera Narodne banke Dejana Šoškića da do aranžmana možda i neće doći ukoliko na odgovoran način ne nađemo rešenje za pomenutu „budžetsku prazninu”.
U suprotnom, ne treba da se iznenadimo ako ne zaključimo dogovor jer MMF ne želi da uđe u aranžman sa zemljama za koje nije siguran da imaju puno opredeljenje da ozbiljno upravljaju svojim javnim finansijama – kaže Šoškić.
ekonomijaSrbijavladaMMFstezanje kaisapritezanje
