Izvor: B92, 14.Avg.2011, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada deli subvencije kao slatkiše
Beograd -- Vrednost subvencija na svim nivoima vlasti i javne potrošnje iznosi 78 milijardi dinara u prošloj godini i verovatno će premašiti 85 milijardi dinara u ovoj.
Kako je objavljeno na sajtu makroekonomija.org, ukupan fond neto zarada u prerađivačkoj industriji iznosi oko 110 milijardi dinara, pa ti podaci ukazuju na činjenicu da država skoro jednaku svotu novca preraspodeljuje koliki je i fond zarada u neposrednoj proizvodnji.
To može da znači da su subvencije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prevelike i da je proizvodnja premala, ocenjuju analitičari ovog sajta.
Za analizu, ukazuje se, mogu da posluže subvencije za siromašne građane kod lokalnih komunalija ili struje. Na primer, da li je neko siromašan ukoliko živi u stanu koji vredi 100.000 evra i prima penziju od 20.000 dinara, ili fakultetski obrazovan službenik sa platom od 50.000 dinara koji ima ženu, decu i plaća kiriju? Prvom je to signal da popuni formulare kako bi imao niže cene (subvencije), a drugom je signal da napusti zemlju kako bi svojoj porodici obezbedio pristojan standard.
Udeo subvencija malo manji od tri odsto BDP-a može se uporediti sa nivoom u drugim zemljama te doći do zaključka da li su male, prosečne ili velike.
Međutim, od same visisne potrošnje za subvencionisanje nečega ili nekoga mnogo je bitnije pitanje efikasnosti, pravednosti njihove upotrebe i signala koji se šalju tržištu - gde je isplativo ulagati, gde je smisleno popunjavati i predavati formulare kako bi se došlo do koristi koja bitno prevazilazi proceduralne troškove.
Ekonomisti ovog portal to objašnjvaju i na primeru štrajka malinara i stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima.
Tako subvencionisanje prvih podstiče, ili makar osigurava proizvodnju i izvoz, a drugih podstiče moralni hazard i potrošnju.
Isto važi i za subvencionisane kredite za kupovinu robe ili preduzećima za likvidnost, merama, po ugledu na Nemačku donete početkom 2009. godine.
Srpska privreda je u suprotnoj poziciji od Nemačke – oni su proizvođači, mi smo uglavnom potrošači, pa se tako kod nas podstiču uvoz i potrošnja a ne proizvodnja i izvoz.
Analitičari portala makroekonomija.org ukazuju da bi zato bilo dobro da se objavi spisak subvencija i da se onda napravi analiza njihove efikasnosti, svrsishodnosti i pravednosti.
Subvencije na nivou neto zarada u prerađivačkoj industriji
Izvor: Economy.rs, 15.Avg.2011, 14:33
Ukupna vrednost subvencija na svim nivoima vlasti i javne potrošnje iznela je 78 milijardi dinara u prošloj godini i verovatno će premašiti 85 milijardi dinara u ovoj, objavljeno je na sajtu makroekonomija.org.
