Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vitki građani – zdrava privreda
Svake godine EU potroši od 60 do 236 milijardi evra na suzbijanje posledica debljine po zdravlje svojih žitelja
Debljina ne samo da nije ni zdrava, ni lepa, već je i skupa, utvrdili su učesnici prvog panevropskog samita o gojaznosti, održanog nedavno u Istanbulu: Evropska unija svake godine potroši oko 60 milijardi na otklanjanje neposrednih posledica debljine po zdravlje svojih stanovnika, dok posredni troškovi narastaju do neverovatnih 236 milijardi evra! Prema računici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske komisije, gojaznost košta poreske obveznike u EU, u proseku, sedam odsto ukupnih izdataka za zdravstvo.
Predstavnici 53 regionalne članice Svetske zdravstvene organizacije, delegati nacionalnih vlada (ministarstava zdravlja, saobraćaja, privrede i finansija, poljoprivrede, rada, obrazovanja...), nevladinih organizacija i udruženja za zaštitu potrošača usvojili su na istanbulskom samitu Evropsku povelju o suzbijanju gojaznosti, bolesti koja je postala ozbiljna pretnja ionako oslabljenim evropskim ekonomijama. "Zdraviji način života građana pomoći će i ozdravljenju nacionalnih privreda", zaključili su inicijatori Povelje, pozivajući svoje vlade da preuzmu odgovornost i preduzmu sve raspoložive zakonske i druge mere, uključujući restrikciju prometa "nezdrave hrane" na tržištu i sprečavanje njenog reklamiranja, za početak, najmlađima.
I južnjaci otežali
Žitelje Evropske unije su, naime, zapanjili i zabrinuli podaci Svetske zdravstvene organizacije: svake godine se broj mališana s prekomernom težinom u Evropi povećava za 400.000. Posebno iznenađuje podatak da je sve više gojaznih u južnoj Evropi, gde mlađe generacije tradicionalnu mediteransku hranu zamenjuju kaloričnom, masnom i slanom "brzom hranom" i prerađevinama. U Španiji, Italiji, Portugaliji i na Malti gotovo trećina školske dece je gojazna (u poređenju sa, recimo, dvadesetak odsto u Britaniji, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Danskoj, Holandiji i Bugarskoj). I Grci su zanemarili svoj nekadašnji zdrav način ishrane, pa sve češće pate od viška kilograma i bolesti koje ga prate, upozorilo je nacionalno medicinsko udruženje. Među razlozima što je Grčka po procentu gojaznih u vrhu EU navodi se, uz promenu ishrane, i promena načina života, ali i rašireno nerazumevanje informacija sa etiketa hrane. Jedna neformalna studija obavljena na 500 Grka pokazala je da polovina njih ne razume ono što piše na ambalaži prehrambenih proizvoda i ne zna koji od sastojaka bi mogao da poveća nivo šećera u krvi.
Lekari u EU su upozorili na opasnost od raznih bolesti koje uzrokuje i podstiče debljina, vlasti pokrenule kampanju da građane pridobiju za zdravu ishranu koja će im omogućiti duži i kvalitetniji život (prema istraživanju "Evrobarometra", čak 38 odsto stanovnika EU priznaje da ima višak kilograma) , a sada su se u akciju uključile i velike kompanije za proizvodnju hrane i pića.
Komesar EU za javno zdravlje Markos Kiprijanu pohvalio je, objavile su agencije, "Unilever", "Pepsiko", "Koka-Kola", "Mekdonalds"i "Kraft Fuds" i neke druge firme, njih ukupno 164, koje su obećale da će dobrovoljno preduzeti korake da pomognu Evropljanima da budu mršaviji, jer – kako je rekao – EU ne može zakonski zabraniti proizvode koji nisu opasni po zdravlje, ali utiču na povećanje težine. Pomenute kompanije su se obavezale da smanje sadržaj šećera, masnoća i soli u proizvodima koje nude, na etiketama precizno označavaju i jasno objasne potrošačima kakvu vrstu namirnica kupuju i promovisati zdrav način života. Proizvođači bezalkoholnih osvežavajućih napitaka u EU su, na primer, odustali od reklama usmerenih na decu mlađu od 12 godina.
TV reklame bez "grickalica"
Britanske vlasti su ipak odlučile da ne prepuste zdravlje svojih mališana isključivo dobroj volji kompanija, pa su zabranile reklamiranje nezdravih prehrambenih proizvoda namenjenih deci do 16 godina. Tako od januara 2007, pored ostalog, više neće biti televizijskih reklama za slane, masne "grickalice" i slatke gazirane napitke, saopštilo je regulaciono telo za praćenje medijskog tržišta "Ofkom".
Prihodi od reklama će, doduše, opasti za desetine miliona funti godišnje, a televizijski kanali posvećeni deci izgubiće oko 15 procenata od ukupnih prihoda od reklama, ali će, smatraju u "Ofkomu", mladi Britanci biti zdraviji.
I Nemci su se našli pred dilemom "biti ili ne biti (gojazan)". Nakon što su predstavnici Saveznog ministarstva za ishranu i zaštitu potrošača saopštili poražavajuće podatke o drastičnom porastu troškova zdravstvenog sistema zbog oboljenja izazvanih debljinom (samo lečenje dijabetesa, srčanih oboljenja i oboljenja zglobova košta Nemačku više od 73 milijarde evra godišnje, ili 30 odsto ukupnih izdataka za zdravstvenu zaštitu), nemačka vlada je pokrenula akciju "Hranimo se bolje – krećimo se više".
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 02.12.2006.]
