Izvor: Blic, 23.Jun.2009, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viši porez obara životni standard
Dok stručna javnost raspravlja da li bi trebalo i za koliko povećati porez na dodatu vrednost - najizdašniji budžetski prihod, žitelji Srbije strahuju od daljeg pada životnog standarda. Jer, u slučaju povećanja, proizvođači bi digli cene robe i usluga, što na kraju plaća krajnji potrošač. Za istu platu građani bi mogli da kupe manje nego sada, a najveći ceh platili bi oni koji imaju najmanje. Ništa bolje ne bi prošla ni privreda koja bi za svoju robu i usluge imala manje kupaca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Činjenica je, međutim, i to da se povećanjem PDV-a najlakše povećavaju poreski prihodi, mada bi u slučaju primene od septembra, državna kasa bila punija za oko devet milijardi dinara, i to ako bi PDV skočio na 20 odsto, a proizvodnja ostala na ovom nivou baš kao i likvidnost, odnosno nelikvidnost, preduzeća.
Ekonomista Dejan Šoškić kaže da se PDV automatski javlja u strukturi cene svih proizvoda i usluga na tržištu zbog čega nije idealno rešenje.
- U isto vreme povećaće se potencijalna nelikvidnost zato što se PDV plaća na fakturisanu robu, što će biti dodatni napor za preduzeća. S druge strane, naš nivo PDV-a nije visok, i to je najbrži način da država brzo dođe do dodatnih prihoda. Ali, otvoreno je pitanje da li je država zaista iscrpla sve mogućnosti da se racionalizuje potrošnja po pitanju javnih nabavki i NIP-a. Da li je dovoljno uradila na naplati poreza onih koji ga ne plaćaju. Tek kada se iscrpe te mogućnosti, trebalo bi dizati poreze onima koji ga već plaćaju - kaže Šoškić.
PDV inače nije na vrhu liste utaje poreza u Srbiji, budući da država svake godine najviše klacka na prihodnoj strani zbog neuplaćivanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Mimo legalnih tokova domaća privreda proizvede oko trećine bruto društvenog proizvoda, a procene su da u sivoj zoni posluje oko 60.000 firmi.
Pavle Petrović, urednik časopisa „Kvartalni monitor”, tvrdi da bi teret eventualnog povećanja PDV-a mogli da podele potrošači i proizvođači s obzirom na to da se nalazimo u recesiji. On pretpostavlja da bi se zbog ionako slabe tražnje proizvođači ogradili za minimalni procenat kako ne bi izgubili ionako rezervisane kupce.
- Rebalans je pokazao da se više ne mogu donositi ad hoc odluke, već se moraju ciljati širi segmenti društva zbog čega na red dolazi PDV, odnosno porez na dohodak građana. Najbolje bi bilo da se proširi deficit i da se država za njegovo finansiranje zaduži isključivo u inostranstvu. Povećanje poreza moglo bi se zaobići ukoliko se smanje rashodi, što bi bilo idealno - ističe profesor Petrović.
Petrović takođe dodaje da bi ovoga puta u prekrajanju budžeta valjalo izaći sa planom na duži rok da se ne bi za neko vreme desilo isto što i sada, samo dva meseca posle rebalansa.
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić izjavio je juče da država neće smanjivati plate i penzije, niti povećavati PDV, već će, usled manjka budžetskih prihoda, povećati budžetski deficit i smanjivati državnu administraciju. Dinkić je istakao da bi, u uslovima krize, smanjenje plata i penzija dodatno smanjilo tražnju, dok bi povećanje PDV-a značilo „ispumpavanje” likvidnosti iz privrede.
PDV u regionu
Država Stopa Umanjena
Srbija 18% 8%
Rumunija 19% 9%
Slovenija 20% 8,5%
Albanija 20% -
BiH 17%
Hrvatska 22% 10%
Mađarska 20% 5%
Bugarska 20% 7%
Makedonija 18% 5%
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu
Vlada treba da ima rešenje pre dolaska misije
U kojoj meri i do kog nivoa je povećanje srpskog budžetskog deficita prihvatljivo za MMF?
- Rano je da se o tome razgovara. Memorandum koji su vlasti potpisale krajem aprila pobraja „eventualne mere” za hvatanje u koštac sa rizicima koji sada postaju realnost, bez potrebe da se planirani iznos deficita menja. Pored toga, finansiranje je i dalje „tesno” i tek nešto manje skupo nego što je to ranije bio slučaj. Stoga se u svakom slučaju planirani iznos deficita ne može povećati a da se ne obezbedi da to povećanje bude fiskalno održivo i da se može finansirati. A čak ni veći deficit ne bi isključio potrebu za znatnim korekcijama, imajući u vidu dosadašnji slab rezultat kada je reč o prihodima.
Da li će zahtev za povećanje deficita biti razmatran pre povećanje PDV-a i smanjivanja plata u javnom sektoru, koji su predstavljali deo sporazuma?
- O planiranom iznosu deficita moglo bi da se razgovara tek za vreme naredne misije MMF-a, koja će Beograd posetiti u avgustu i septembru. Ako se diskusija o merama prilagođavanja bude odlagala sve do tada, posledice ovih mera će u 2009. verovatno biti male, a dragoceno vreme i političke opcije biće izgubljeni. Imajući u vidu nedavno ostvareni fiskalni deficit, razmatranjem i primenom mera prilagođavanja dosta pre dolaska misije, srpske vlasti bi jako olakšale ostvarivanje programskih ciljeva za 2009.
Kako biste objasnili izjave srpske vlade da neće dopustiti povećanje PDV-a, mada je ono bilo deo sporazuma?
- Povećanje PDV-a ne predstavlja jedinu opciju koja stoji na raspolaganju - za ovaj program bi bilo prihvatljivo i kad bi vlasti razmotrile alternativne ubedljive i efikasne mere za smanjivanje deficita. Što se povećanja PDV-a tiče, i mi razumemo da to nije idealno rešenje: pogotovo zato što bi ono dovelo do povećanja cena u trenutku kada je inflacija u Srbiji i dalje visoka. Povećanje PDV-a, međutim, ima i nekoliko prednosti, tako da bi ipak moglo da bude bolje od nekih verovatnih alternativa, kao što su finansiranje deficita kroz akumuliranje nenamirenih obaveza (što jako remeti privredu), ili kroz preterano tržišno finansiranje, što je skupo za Vladu i istiskuje privatni sektor iz kreditiranja. U svakom slučaju, trebalo bi da budu pažljivo razmotreni razlozi za svaku od mera i protiv svake od njih.
Jelena Aleksić, foto: Z.Šafar
