Izvor: RTS, 30.Jun.2020, 20:06
Više od 90 odsto klijenata pauziralo je otplatu kredita, kolika će im sada biti rata
Posle tri meseca završio se moratorijum u otplati kredita za građane i privredu. Čak 93 odsto klijenata odlučilo se za tromesečni zastoj u vreme epidemije. Ipak, većinu čeka novi otplatni plan sa nekoliko stotina dinara većom ratom zbog produženja otplate i kamate koja je za taj period podeljena na ostatak duga.
Dužnici su lakše podneli epidemiju iskoristivši moratorijum na kredite – neki su koristili kako bi pauzirali otplatu stambenih, neki >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << keš kredita.
"Ova tri meseca sam nekako i pregurao, sada idemo dalje", kaže jedan od zaduženih građana sa kojima je razgovarao reporter RTS-a.
U Poštanskoj štedionici ne očekuju velike promene u odnosu na period pre vanredne situacije.
"Mogu da očekuju da im se period otplate kredita produži za tri meseca, a da im naredni anuitet bude neznatno uvećan za obračunate i nenaplaćene anuitete za ovih 90 dana", kaže Aleksandar Čortan iz Poštanske štedionice.
Dodaje da će klijentu, u proseku, rata biti veća za 180 dinara u narednom periodu otplate kredita.
NBS ne očekuje produžavanje moratorijumaU Narodnoj banci smatraju da su mere i mogućnost neplaćanja kredita od 90 dana bile odmerene i da se moratorijum više neće produžavati.
Ipak, narasli su dugovi, jer se 90 posto klijenata odlučilo za zastoj u otplati u poslednja tri meseca zbog pandemije – i to za oko dve milijarde evra, pa je preporuka da bi eventualne probleme u otplati klijenti trebalo da rešavaju sa svojom bankom.
Klijent može imati problem zbog gubitka posla, smrtnog slučaja u porodici i slično. Zato može da traži odlaganje obaveza za još šest do 12 meseci.
Stručnjaci kažu da su mere koje se odnose na moratorijum otplate i na pristup privrede povoljnim kreditima dale rezultate. Banke imaju dovoljno novca za pokrivanje eventualnih rizika pa čak raste i nivo novih pozajmica.
"Kada su u pitanju pravna lica, moći će da servisiraju svoje obaveze pod uslovom da ne dođe do pogoršanja epidemiološke situacije i posledica na ekonomske aktivnosti zemlje", navodi Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije.
U Srbiji se izazovi očekuju naredne godine. Tada stižu odloženi porezi i doprinosi na koje su se obavezala preduzeća i institucije koje su se prijavile za podršku države za minimalne zarade.
.jpg)
