Izvor: Vostok.rs, 08.Avg.2012, 21:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vijetnam želi u Carinsku uniju Rusije, Belorusije i Kazahstana
08.08.2012. -
Vijetnam planira da se priključi Carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana. Eksperti smatraju da će to pomoći Rusiji da učvrsti pozicije u azijsko-tihookeanskom regionu. Doduše, može biti i neželjenih posledica.
„Razmotrili smo mogućnost ubrzavanja pregovora vezanih za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini. Objavićemo početak tih pregovora već u septembru 2012, za vreme samita Azijsko-Tihookeanske ekonomske saradnje u Vladivostoku. Računamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na to da ćemo, uz dobru političku volju rukovodstava naših zemalja, kao i beloruskih i kazahstanskih prijatelja i partnera, uskoro moći da započnemo taj proces i privedemo ga kraju u vidu sporazuma o ulasku Vijetnama u Carinsku uniju“, izjavio je predsednik Vijetnama Truong Tan Sang za vreme posete Rusiji.
On je istakao da bi potpisivanje odgovarajućeg sporazuma bilo novi impuls za aktiviranje uzajamnih odnosa i povećanje isporuke robe, prenosi RIA „Novosti“.
Mogućnost stvaranja zone slobodne trgovine Carinske unije i Vijetnama prvi put je u javnosti pomenuta posle susreta dvojice predsednika – Dmitrija Medvedeva i Ngujena Min Trieta u oktobru 2010. Početkom jula šef Ministarstva spoljnih poslova Vijetnama Fam Bin Min je istakao da je u prošloj godini uzajamni promet robe iznosio oko 3 milijarde dolara. Planira se da 2015. promet robe između dveju zemalja dostigne 5 milijardi.
Rusija i Vijetnam nameravaju da aktiviraju uzajamne kontakte finansijskih i bankarskih struktura, kao i da prošire investicionu i kreditnu saradnju.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sa svoje strane je izjavio da eksperti rade na pitanju stvaranja zone slobodne trgovine Carinske unije sa Vijetnamom i Novim Zelandom, i da će odgovarajući izveštaj biti podnet do kraja godine. Ako ovaj projekat bude uspešno realizovan, može se razmisliti i o njegovom proširenju na Asocijaciju nacija Jugoistočne Azije (ASEAN), podvukao je Lavrov.
Po mišljenju Pavla Filipenkova, partner-menadžera investicione kompanije „Trejd-Portal“, „udeo Vijetnama u spoljnoj trgovini Rusije iznosi svega nekih 0,3-0,5%, tako da se ovakav korak može tretirati više kao politički potez“.
„Rusija se trudi da učvrsti svoje pozicije u azijsko-tihookeanskom regionu, gde postoje žarišta potencijalne nestabilnosti, na primer u Severnoj Koreji, a takođe i u Japanu, koji ne odustaje od svojih pretenzija na Kurilska ostrva. Zbog toga bi čak i tako mali „prijatelj“ kao Vijetnam bio od koristi, naročito ako se imaju u vidu istorijske veze naših država. Ovo potvrđuje informacija da je Moskva sasvim nedavno vodila pregovore sa Vijetnamom o mogućnosti razmeštanja svojih ratnih brodova na njegovoj teritoriji“, rekao je on.
„Trgovinski promet sa Vijetnamom nije veliki, ali ovo je tek prvi korak u širenju saradnje sa Jugoistočnom Azijom i pokušaj vaspostavljanja ruskog uticaja u ovom regionu. Saradnja sa Vijetnamom mogla bi biti korisna u sferi vojne industrije i mašinogradnje“, istakao je Oleg Dušin, stariji analitičar investicione kompanije „Cerih Kapital Menedžment“.
Sa druge strane, advokat pravne kompanije „Nalogovik“ Anton Soničev sumnja da se Rusiji isplati ulazak Vijetnama u Carinsku uniju. „Prosečna gustina naseljenosti u Rusiji iznosi 8,4, a u Vijetnamu 273,4 stanovnika po kilometru kvadratnom. Stvaranje zone slobodne trgovine između zemalja Carinske unije i Vijetnama otvara gusto naseljenoj zemlji mogućnost jednostavnijeg zapošljavanja u Rusiji i zemljama Carinske unije. Zato je teško poverovati da Rusija od takvog saveza može imati bilo kakve, naročito političke koristi. Stvaranje zone slobodne trgovine sa zemljama Azije nije ništa drugo do njihova želja da prošire sferu svog uticaja u svetu“, zaključuje ekspert.
U Vijetnamu već rade ruske kompanije Gasprom, Lukoil, TNK-VR i Zarubežnjeft, dok se Rosatom sprema da izgradi prvu nuklearnu elektranu u toj zemlji.
Elvira Nabiulina, pomoćnik predsednika Ruske Federacije, izjavila je u ponedeljak 30. jula da će promet robe između Rusije i Vijetnama u 2012. godini porasti za 1 milijardu i dostići 4 milijarde dolara. Ona je takođe istakla da su uzajamni kontakti Rusije i Vijetnama zasnovani na trgovini naftom i gasom, prenosi „Interfaks“. U Vijetnamu rade ruske kompanije kao Gasprom, Lukoil, TNK-VR i Zarubežnjeft. Osim toga, „Rosatom“ se sprema da izgradi prvu nuklearnu elektranu u Vijetnamu.
Carinska unija bi mogla da se proširi i na druge članice. U javnosti je bilo reči o tome da su za stupanje u ovu organizaciju zainteresovane Moldavija i Kirgizija. U maju su čak i zvanični sirijski mediji javljali o pregovorima Sirije vezanim za stupanje u uniju.
Carinska unija Rusije, Belorusije i Kazahstana osnovana je ugovorom iz 2007. U julu 2010. na teritoriji zemalja-članica stupio je na snagu Carinski kodeks ove unije i faktički je stvoren zajednički carinski prostor.
Vera Kobuzova,
Original publikacije
Izvor: Ruska reč, vz.ru
