Izvor: Večernje novosti, 14.Jun.2013, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina firmi sa lošim bonitetom

OD malo više od 90.000 preduzeća u Srbiji koja podnose finansijske izveštaje, bankari bi se obradovali da im tražeći pozajmicu na vrata zakuca direktor jedne od 802 firme. Toliko privrednih društava ima odličan bonitet i najpoželjniji su dužnici, pokazuje poslednja ocena Agencije za privredne registre. Veoma dobar bonitet atribut je 17.839 srpskih preduzeća, a dobar njih 16.389. Svi zajedno čine nepunih 39 odsto svih srpskih preduzeća. O eventualnoj pozajmici bankari bi porazmislili u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << slučaju jedne od 5.763 firme sa prihvatljivim bonitetom, ali vreme svakako ne bi trošili ni na koga iz grupe od 474 preduzeća čije su finansijske mogućnosti - veoma slabe. - Procenat od oko 39 odsto privrednih društava koja su bonitetno sposobna je veoma mali za jednu privredu - smatra profesor Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije. - Znači da ostala preduzeća imaju određene probleme sa poslovanjem i likvidnošću. Potrebno je da iz te grupe pređu u bonitetno sposobna, ali za to su im neophodna dodatna sredstva. Problem je kako obezbediti prihvatljiva sredstva preduzećima iz te grupe, od 62 odsto privrede, kako bi ona prešla u zdravo tkivo. Ali i firme koje su dobro ocenjene, ne posluju samo jedna sa drugom, već i sa onima koje imaju problema u poslovanju, i tu je opasnost i za to zdravo tkivo.FOTO-ROBOT KADA bi neko pokušao da nacrta "foto-robot" poželjnog bankarskog klijenta, to bi bilo malo preduzeće, po svemu sudeći trgovinsko ili iz prerađivačke industrije. Ono najverovatnije posluje na području Beograda ili južne Bačke. Čak 37,3 odsto bonitetno sposobnih preduzeća je iz oblasti trgovine. Kada se gleda po velični, čak 92,5 odsto su mala preduzeća. U Beogradu je 14.114 finansijski sposobnih firmi, a u južnoj Bačkoj 3.947. Ali trgovinska i mala preduzeća su najbrojnija i u grupi finansijski problematičnih. Finansijski izvešataji iz prošle godine opominju da srpska preduzeća više nisu kadra da zarade dovoljno da bi namirila troškove zaduživanja. Poslovanje iz kredita sve je sigurniji put u gubitak, a jedan od razloga je to što je više od polovine pozajmljenog novca uzeto na kratak rok. Tokom prošle godine svaki pozjamljeni dinar srpskih preduzeća bio je pokriven sa svega 60 para sopstvenih sredstava. - Tokom prošle godine krediti privrede su povećani za 10,4 odsto. Iz izveštaja finansijskih institucija znamo da je kreditna aktivnost bila nešto življa - napomenula je Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja i boniteta Agencije za privredne registre. - Možda privredna društva nisu imala drugu mogućnost da obezbede finansijska sredstva, pa su bila prinuđena da posegnu za kreditima koji nisu najpovoljniji. Dugoročni krediti su rasli brže, ali konačni bilans kredita pokazuje da većinu, više od polovine, čine kratkoročni krediti. To znači skuplji. Iz kratkoročnih kredita se finansiraju dugoročna sredstva, a to utiče na likvidnost svakog preduzeća u toj situaciji. Sa jedne strane firme se sve više zadužuju, a onih koji kredit mogu da uzmu sve je manje. Po pravilu, pozajmice su dostupne onima kojima nisu najpotrebnije. - Podatak o zaduženosti nam pokazuje da je sve veća potreba za finansiranjem poslovanja pozajmljenim sredstvima - dodaje Hasan Hanić. - U kombinaciji sa podatkom o broju onih koji mogu da se zaduže, to nije povoljan podatak kada posmatramo perspektivu daljeg razvoja srpske privrede. KAMATE UBIŠE PRIVREDA je prošlu godinu završila u gubitku, između ostalog, zato što nije uspela da zaradi dovoljno da finansira troškove zaduživanja. Na kamatama i kursnim razlikama srpska preduzeća su lane izgubila 253 milijarde dinara. Ostali otpisi su odneli 165 milijardi dinara gubitka.

Nastavak na Večernje novosti...