Izvor: B92, 29.Dec.2010, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen budžet grada Beograda
Beograd -- Odbornici Skupštine grada usvojili su budžet Beograda za 2011, koji iznosi 84,88 milijardi dinara.
Ukupni prihodi i primanja budžeta iznose oko 71,2 milijarde dinara, a rashodi i izdaci oko 82,4 milijarde, pa je budžetski deficit oko 11,2 milijarde dinara.
Kada je reč o rashodima, najviše novca, oko 40 milijardi dinara, namenjeno je za investiciona ulaganja. Subvencije iznose oko 8,5 milijardi dinara, dotacije i transferi 5,3 milijarde, a za socijalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaštitu predviđeno je više od četiri milijarde dinara.
Odbornici gradske Skupštine danas bi trebalo da donesu i odluku kojom će stanovnicima centra Beograda konačno obezbediti miran san, ali na račun pojedinih ugostitelja.
Istom odlukom će svi stanovnici i posetioci Beograda biti onemogućeni da kupe alkoholna pića u prodavnicama i na kioscima između 22 sata i 6 sati ujutru.
Građani Beograda više neće pre 8 sati uveče nailaziti na zatvorena vrata prehrambenih prodavnica, pumpi ili kioska u užem centru grada. Svaka banka moraće da radi do 7 sati uveče.
Trgovinski, zanatski i ugostiteljski objekti moći će da rade i duže, osim kafića i restorana u stambenim zgradama, objašnjava Željko Ožegović, predsednik Radne grupe za izradu Odluke o radnom vremenu koja je danas pred gradskim odbornicima.
Više o ovoj temi možete čitati na našim stranicama BIZ-a.
Beograd će postati "mrtav grad"
Ukoliko se uvede skraćenje rada kafića uz vremensko ograničenje prodaje alkohola treba očekivati da će se to negativno odraziti na turističku i ugostiteljsku ponudu Beograda, a samim tim i na ekonomiju glavnog grada.
Unija poslodavaca je već ukazala na manjak profita u kafićima i restoranima zbog stupanja na snagu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca ukazuje da ne postoji sinhronizacija niti ozbiljan plan između nivoa republike i nivoa lokalne samouprave i to potkrepljuje argumentom da je od 2001. ulagano desetine miliona evra u razvoj turizma i ugostiteljstva u glavnom gradu.
On napominje i da su i sami ugostitelji ulagali u turističku, odnosno ugostiteljsku privredu od 2001. i smatra da su gradske vlasti trebale da pozovu te privrednike i s njima o svemu razgovaraju. Umesto toga, kaže Rajić, opet se uvode mere dekretom.
„Mi sad imamo jednu apsurdnu situaciju da se toliko ulagalo u Beograd kao atraktivnu destinaciju, koja pre svega ima kvalitetan noćni život, a sada se ovim potezima radi sasvim suprotno", kaže on.
Prema njegovim rečima, realna je opasnost da i Beograd, poput Ljubljane i drugih velikih evropskih gradova, postane „mrtav grad" i da se rapidno smanji broj i stranih turista i domaćih posetilaca Beograda.
Samom zabranom alkohola, ističe Rajić, neće se ništa postići kada se govori o povećanju broja zavisnika od alkohola, a kao primer navodi da je povećan broj prodaje cigareta u decembru, nakon početka primene zakona o zabrani pušenja.
„Mi smo prvi put, u saradnji sa sedam udruženja i sa ugostiteljima na lokalu, napravili jednu analizu po kojoj se vidi da je drastično opao promet. Najviše su ugroženi kafići u tržnim centrima i njima definitivno preti zatvaranje jer im je pao promet i do 60 posto", objašnjava on.
Ukoliko se taj trend nastavi, mnogi kafići će se zatvoriti, nestaće radnih mesta, dodaje Rajić.
