Izvor: S media, 30.Jun.2010, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umanjeni prinosi sa milion hektara
Između 500.000 i milion hektara različitih obradivih površina u Srbiji ugroženo je gradom, obilnim kišama i bujicama, pokazuju prve nezvanične procene stručnjaka. Država ništa nije uradila na sređivanju sistema za odvodnjavanje.
Ako se zna da je samo u Valjevu šteta procenjena na oko 480 miliona dinara, može se reći da će srpska poljoprivreda ove godine biti u debelom minusu. A biće i potrošači koji će zbog ovakve situacije ove godine skuplje plaćati hranu. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Najveće štete voda trenutno pravi onim proizvodima koji su pristigli za branje - od voća malinama, kupinama, višnjama i trešnjama, a od žita ječmu i pšenici, koji zbog vode još nisu počela da se žanju. Prve procene stručnjaka govore da će zbog trenutnog stanja sa poplavama ovogodišnji prinos pšenice u odnosu na lane biti manji za oko 30 odsto, s tim što će kvalitet zrna ove žitarice biti jako lošeg kvaliteta.
To potvrđuje i Milan Prostran, sekretar za agrar u Privrednoj komori Srbiji, koji ističe da je kalendarski došlo vreme za žetvu, ali da nijedan kombajn nije ušao u njivu da žanje.
- Tačnije, samo je ječma skinuto 10-20 odsto, dok je ostalo žito umesto da se žanje i suši, poleglo od vlage i čeka odgovarajuće vremenske uslove za žetvu. U tom smislu treba očekivati da će kvalitet pšenice ove godine definitivno biti loš, s tim što je još rano, ali i nezahvalno davati procene u pravcu znatnog smanjenja fizičkog obima proizvodnje žita, jer kiše i dalje padaju i ne očekujem da ćemo u njive ući pre polovine jula. Jedino što može biti ugroženo jeste izvoz, dok bi za domaće potrebe s obzirom na zalihe od prošle godine, hrane trebalo da bude dovoljno. Pitanje je samo po kojoj ceni - kaže Prostran.
Greška države
Prostran dodaje da loši vremenski uslovi i poplave nisu pogodili samo Srbiju, nego i mnoge zemlje centralne Evrope kao što su Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka, ali i Hrvatska.
- Za razliku od Srbije, štete u tim zemljama biće mnogo manje budući da su to države koje su dobro uredile svoje sisteme za odvodnjavanje, dok naša država u tom pravcu nije uradila ništa. Sada se iz Ministarstva poljoprivrede mogu čuti najave kako će država pomoći poljoprivrednicima tako što će ih sa vodoprivrednim preduzećima osloboditi od plaćanja usluga odvodnjavanja i poreza, a to našem seljaku ne znači ništa. Činjenica je i da većina naših poljoprivrednika nije osigurala svoje useve, međutim, i da jesu, pitanje je da li bi s obzirom na nezapamćene vremenske prilike koje vladaju ove godine osiguravajuća društva, na kraju imali da im isplate premije. Da se ovako nešto ubuduće ne bi dešavalo, država bi trebalo da uloži u sisteme za odvodnjavanje - kaže Prostran.
Osim ratarskih kultura, od grada, kiše i poplava u Srbiji su stradali i voće i povrće. Prve procene govore da će samo prinos voća ove godine u odnosu na lane biti manji za 30 do 40 odsto.
S tim što se najveća šteta za sada se beleži kod maline, koja je jedan od najvažnijih izvoznih poljoprivrednih proizvoda Srbije.
Problem malinara
Dragiša Terzić, predsednik Unije jagodičastog voća, kaže da će za razliku od prošle godine kada je proizvedeno oko 58.000 tona malina, ove godine proizvođači biti srećni ako izvuku bar polovinu od te količine.
- U Valjevu je grad malinu skroz utukao, i od nje tamo nije ostalo ništa. U Lipolistu kod Šapca nije obrano ni 30 odsto od prošlogodišnjeg roda, a šta će ostati od malina u ariljskom kraju sam bog zna, jer maline već četiri dana ovde leže pod vodom i trule. Ljudi su očajni, gledaju i plaču jer ne mogu da uđu u malinjake da je beru. Sav trud nam propade. Kiša nam je uzela veliki danak, a ako ovako nastavi uništiće nam i zasade za sledeću godinu. Nama hladnjače u otkupu ove godine kilo malina plaćaju 126 dinara, dok se na terenu plaća 120 dinara za kilogram. Mi smo se pobunili zbog te cene, jer smatramo da za prvu klasu realno treba da dobijemo bar dva evra za kilogram. U te svađe na kraju se umešao bog, koji nam sa ovim kišama sada ne da da radimo i zaradimo za našu decu - očajno komentariše Terzić.
Milan Prostran dodaje da su uz maline, stradale i sve druge vrste jagodičastog voća, ali i višnje i trešnje, što se, kaže, uostalom oseti i po cenama ovog voća na pijacama. A slično je kaže i sa ranim povrćem, koje zbog slabije ponude takođe drži visoke cene na pijacama.
- Što će reći da je i povrće stradalo od kiša, poplava i nevremena. I to ne samo domaće, nego i uvozno koje takođe drži cenu. A kako će biti sa kasnijim sortama voća i povrća ostaje da vidimo. Jer 2010. je definitvno godina kiše, zbog čega nas na jesen verovatno čekaju više cene hrane - zaključuje Prostran.
A to našim građanima s obzirom na pad kupovne moći nikako ne ide u prilog.
Cena hrane 70 odsto od proseka EU
Stručnjaci upozoravaju da bi hrana u Srbiji od jeseni mogla da poskupi, a podaci evropske agencije za statistiku Eurostat pokazuju da je cena hrane kod nas u 2009. iznosila 70 odsto od proseka Evropske unije. Najskuplju hranu među zemljama našeg regiona ima Hrvatska, gde cene dostižu 94 odsto proseka EU, u Makedoniji je hrana bezmalo duplo (52 odsto) jeftinija nego u EU, u Crnoj Gori - 79 odsto proseka EU, u BiH 77, a u Albaniji 72 odsto proseka. Švajcarska je po cenama hrane i bezalkoholnih pića u vrhu evropske rang-liste, sa 141 odsto proseka EU, a među evropskom dvadesetsedmoricom je najskuplja Danska - sa 139 odsto proseka.
Mere Ministarstva poljoprivrede
Ministarstvo poljoprivrede predložilo je sledeće mere za ublažavanje posledica vremenskih nepogoda:
- isplata svih subvencija do kraja jula
- oslobađanje naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u 2010. godini za fizička lica koja su korisnici sistema za odvodnjavanje, a kojima je potopljeno preko 1/3 poljoprivrednog zemljišta
- oslobađanje plaćanja naknade za iznajmljivanje državnog zemljišta poljoprivrednicima koji imaju više od 30 odsto poplavljenog zemljišta
Najugroženija područja
Severni Banat - žito (pšenica i ječam) poplave
Srednji Banat - žito (pšenica i ječam) i povrće, poplave
Severna Bačka - Žito (pre svega pšenica i ječam) i povrće, poplave
Mačva i dolina Jadra - ratarske kulture, voće i cveće, poplave i grad
Valjevo i okolina - jagodičasto i kasno voće (npr. jabuke), grad
Ariljski kraj - maline i kupine, obilne kiše
Dolina Timoka - ratarske kulture i voće, poplave
Jablanički i Pčinjski okrug - povrće, poplave i klizišta
