Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učinićemo sve za stabilnost cena
Narodna banka Srbije jasno i neuvijeno konstatuje u svom obraćanju javnosti da je „devizno tržište prilično nervozno i da intervencija nije bila potrebna sve do juče, kada je na strani prodaje reagovano sa četiri miliona evra". Razlog je jednostavan: srednji kurs je bio 83,65 dinara za jedan evro. Guverner Radovan Jelašić u razgovoru za „Blic" kaže da je „dinar sada na slabijoj strani i da će vremenom ojačati".
Kurs i slabljenje dinara utiču na inflaciju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa je nezaobilazno bilo pre svega pitati guvernera kao on vidi dalji razvoj ukupne situacije i ulogu Narodne banke u svemu tome.
- Tačno je da devizni kurs ima važnu ulogu u uticaju na inflaciju, ali postoji i mnogo drugih ekonomskih faktora čiji je uticaj na inflaciju važan i koje NBS posmatra. Uostalom, sve to smo rekli i u jučerašnjem saopštenju, ali je važno istaći da Narodna banka ne postavlja nivo, ni granice u kretanju kursa, već koristi kamatnu stopu da bi uticala na stopu inflacije. Devizne intervencije i to smo napisali, samo su sekundarni instrument.
Komotan budžet, uloga Vlade, (ne)stabilnost cena i moguće delovanje NBS u takvim procesima?
- Budžet, kako je rekao jedan od ministara, odražava celokupnu politiku Vlade, njene socijalne, ekonomske i druge aspekte i nije na meni da to komentarišem, sem sa ekonomskog stanovišta. Međutim, posao NBS jeste da ukaže na to kakvi su efekti takvog budžeta, što smo mi i učinili kroz naše mišljenje dostavljeno Vladi. A mi smatramo da, ako se povećavaju inflatorni pritisci na osnovu eksternih faktora, uticaja suše na cene poljoprivrednih proizvoda ili visokog rasta cena nafte, onda se to ne bi smelo ignorisati, već bi kao u svim drugim zemljama morali takvoj situaciji da prilagodimo budžetsku potrošnju. Nezavisno od toga kako će reagovati Vlada, NBS je spremna da dodatno zaoštri monetarnu politiku ukoliko to bude potrebno da bi zadržala stabilnost cena. Nakon jučerašnje sednice Monetarnog odbora, mi smo u saopštenju za javnost nedvosmisleno rekli da očekujemo da i država preduzme mere u okviru svojih nadležnosti za smanjenje inflatornih pritisaka. Drugim rečima, dali smo državi šansu da u međuvremenu svojim konkretnim potezima doprinese smanjivanju inflacije.
Bazna inflacija je planirana na 3 do 6 odsto za narednu godinu, da li je održiva?
- NBS smatra da je moguće do kraja naredne godine ostvariti projektovanu baznu inflaciju za 2008. u rasponu od 3 do 6 odsto. Pored ovogodišnje stope inflacije koja će biti viša od projektovane, te pritiske, nažalost, prenosimo u sledeću godinu, što znači da ćemo u prvom polugodištu 2008. morati mnogo toga da preduzmemo da bi se smanjila inflacija i održala stabilnost cena. Nadam se da mi u NBS nismo jedini koje stabilnost cena zanima, kao što se nadam da će se i oni drugi, čiji je to interes, protiv inflacije boriti konkretnim potezima, a ne pre svega rečima.
Radi li država svoj posao, NBS svoj ili ima preklapanja i nedorečenosti u potezima?
- Svako radi svoj posao. Ali posao NBS je da ukaže na efekte određene budžetske potrošnje, a njena obaveza je da prema potrebi preduzme korektivne mere, što ćemo mi sigurno uraditi. Posle usvajanja budžeta NBS je jasno rekla šta mora da preduzme da bi minimizirala eventualne posledice na rast cena. Potpuno je jasno da je monetarna politika restriktivnija u meri u kojoj mora da reaguje na nedovoljnu restriktivnost fiskalne politike. Samo ne bi bilo fer da nas posle kritikuju zbog oštrine terapije, umesto da NBS bude podržana zato što će i nadalje činiti sve da obezbedi stabilnost cena. Moraju se sagledati uzroci zbog kojih monetarna politika ima takav karakter.
U Berlinu ste, pada li interesovanje stranih investitora?
- Za sada ne primećujem izmenu stava prema Srbiji od strane stranih direktnih investitora. Takođe, u postojećim okolnostima stabilan bankarski sektor i visok nivo deviznih rezervi garantuju i visok nivo makroekonomske stabilnosti, za koju mislim da ne može lako biti narušena.
Evro u prodaji blizu 85 dinara
Dinar je i juče nastavio da pada, za jedan evro menjači su tražili i 84,6 dinara. Pad vrednosti dinara, smatraju ekonomisti, nije uzrokovan ekonomskim kretanjima u zemlji, već pre svega psihološkim razlozima nastalim zbog političke situacije, odnosno rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Osim činjenice da je potražnja deviza veća od ponude, osnovnim uzrocima pada vrednosti dinara prof. dr Jurij Bajec smatra kretanja na berzi i političku situaciji nastalu zbog Kosova i Metohije.
- Zbog pada vrednosti akcija na berzi veliki investitori prodaju akcije plašeći se da one još više ne padnu. S druge strane, ljudi zbog krize oko Kosova pojačano kupuju evre jer iskustvo pokazuje da se u takvim, kriznim situacijama ljudi bolje osećaju ako imaju jaku valutu - navodi Bajec.
Goran Nikolić, saradnik Naučnoistraživačkog centra Privredne komore Srbije za „Blic" navodi.
- Padu domaće valute najviše je doprinela politička situacija, odnosno nervoza koja je stvorena zbog događanja oko Kosova - kaže on.
Prema njegovim rečima, do kraja godine očekuju se i nove grinfild investicije, zatim dokapitalizacija banaka, što bi moglo doprineti oporavku dinara.
Menjači navode da je i pored promene kursa promet uobičajen, ni manji ni veći nego ranije, i da imaju dovoljno i dinara i deviza za podmirivanje zahteva klijenata. R.M.
