Izvor: Vostok.rs, 26.Okt.2011, 12:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učestali samiti
26.10.2011. -
Ključni dan za Evropu. Danas se u Briselu održava završni samit u celom nizu sastanaka koji je posvećen evropskoj dužničkoj krizi. Stručnjaci pružaju različite ocene sednice: previše je pitanja koja se moraju usaglasiti, a stavovi strana daleko su od konsenzusa. U uslovima političkih nesuglasica ne deluje čudno činjenica da je Vatikan ponudio svoju pomoć za rešavanje finansijskih problema.
Analitičari su sigurni da, čak i ako ne dođe do predstavljanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << jedinstvenog plana za spasavanje evrozone, samit će označiti prioritete pred sednicu G20 u novembru. Pomoćnik predsednika Rusije Arkadij Dvorkovič je optimističan. U ekskluzivnom intervjuu „Glasu Rusije" rekao je da političari imaju svaku mogućnost za postizanje konsenzusa:
Lideri zemalja učesnica današnjeg samita mogu da postignu konsenzus. Imaju sve što je potrebno za to: i politički i finansijski resurs, i podršku svih razumnih zemalja, razumnih grupa u celom svetu. Jer, stabilnost u evrozoni je danas ključni faktor za izbegavanje svetske recesije i novog talasa krize. Zato, uz ovu podršku, lideri zemalja Evropske unije mogu i moraju da donesu odluku. Naravno da svako od njih ima svojih unutrašnjih poteškoća i unutrašnjopolitičkih problema, postoji želja da se finansjski teret i rizici podele s nekim drugim, s privatnim sektorom. To je normalno. Rizci moraju da se dele. Najbitnije je da se odluka donese danas. Nadam se da će ona biti dovoljna da smiri tržišta.
Dvodnevna zadrška posle katastrofalnog nedeljnog samita trebalo bi ipak da ima pozitivnog uticaja na njegove učesnike, iako postoji velika skepsa u pogledu perspektiva, smatra ruski finansijer Denis Barabanov:
Nećemo čuti ozbiljne izjave. Svakako će morati da nas obraduju nekim konkretnim koracima. Ali mislim da će se ograničiti na odluku o rekapitalizaciji banaka. Postoji nekoliko opcija. Najfunkcionalnija je ona kada banke same sprovode rekapitalizaciju. Samo one koje nisu u stanju da to urade dobijaju pomoć iz fonda za stabilnost. Druga odluka koja se očekuje je povećanje samog fonda. Mislim da će on ostati nepromenjen.
Usaglašeni obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) trenutno čini 440 milijardi evra. U nedelju je odlučeno da fond neće biti povećan. Mada se ranije govorlo o potrebi da se on poveća do 2 biliona evra kako bi se nadoknadili gubici banaka zbog mogućeg defolta Grčke i izdvojila sredstva problematičnim zemljama evrozone. Svoju pomoć za punjenje EFFS ponudila je čak i Norveška – na račun rezervi nacionalnog Naftnog fonda. Ali je takva procena rizika preterana, smatra glavni ekonomista „Finam Menadžmenta" Aleksanad Osin:
U okviru EFFS se emituju obveznice. Za sada su se emitovale za samo dve zemlje, Irsku i Portugal. Obe zemlje su iskorisile samo desetinu tih sredstava. Iskreno, ne Izgleda da će odluka po pitanju Grčke, koje već dve godine visi iznad cele evrozone kao Damoklov mač, opet biti odložena. Trenutno se na agendi nalazi restrukturisanje njenih dugova. Pošto njihova količina nije usaglašena do 17. septembra, samit ES je pomeren na 23. septembar. Ali konsenzus po tom pitanju još uvek ne postoji. Šef Evropske grupe Žan Klod Junker je juče predložio bankama da dobrovoljno otpišu 60% grčkog duga. Ova mera će udariti temelj rastu grčke ekonomije, smatra Junker. Ali je takva cifra nemoguća za evropski bankarski sektor, siguran je Denis Barabanov:
60% je prilično veliki iznos. Mislim da Nemačka i Francuska na njega neće pristati. Jer, to je opasan presedan za ostale zemlje. Jasno je da je Grčka trenutno glavni kandidat za defolt, ali nije nemoguće da će se dogodine problemi produbiti u Italiji ili Španiji. Može im se dopasti ova metodika: u tom slučaju mogu da ne brinu o smanjenju deficita budžeta, već samo da sprovedu otpisivanje i na taj način da sebi olakšaju dužnički teret. Mislim da će odluka o grčkom dugu biti polovična, do 40%.
Glasine i informacije koje prate samite EU i evrozone upotpunjuju izjave političara. Tu su i otvorena ozlojeđenost predsednika Evropskog parlamenta Jeržija Buzeka zbog rezultata sednica, i verbalni napad predsednika Francuske Nikole Sarkozija na britanskog premijera Kamerona. U ovim uslovima evroskeptičari mogu da proslave još jednu pobedu: parlament Velike Britanije je zamalo odobrio održavanje referenduma o izlasku iz EU. Glavni argument „separatista" je sledeći: „Ne želimo da nama rukovode neizborni i neodgovorni činovnici iz Brisela". Svoj ulog osudi bespomoćnosti vlasti EU dao je i Sveti presto. U Savetu za pravednost i mir katoličke crkve rekli su da nacionalne institucije ne uspevaju da savladaju krzu, te da se mora pod hitno osnovati svetska centralna banka. Vatikan je takođe izjavio da postojećem finansijskom sistemu „nedostaje etika", da „proizvodi nejednakost i pohlepu". Sveti presto se svojevremeno borio protiv zelenaša pomoću pročišćujuće vatre inkvizicije. Obzirom na to kako se odvija kriza, ne bi bilo čudno da se slični pozivi pojave na plakatima aktivista pokreta „Zauzmi Vol strit!".
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
