Izvor: RTS, 19.Maj.2009, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubediti banke da daju više kredita
Mere Vlade Srbije čine kredite jeftinijim, ali banke i dalje ne snižavaju cene kredita na srednji i duži, rekao guverner Jelašić. Kamate se ne smanjuju, jer je novac iz inostranstva skup, objašnjavaju predstavnici banaka.
Bankarski sektor u Srbiji ima dovoljno sredstava, ali glavni izazov je kako ubediti banke da odobravaju više kredita, ocenio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
Guverner NBS Radovan Jelašić potvrdio je da bi Srbiji danas trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da bude uplaćen prvi deo sredstava od 799 miliona evra u okviru stend-baj aranžmana sa Međunarodnim Monetarnim fondom, vrednim ukupno blizu tri milijarde evra.
Jelašić je istakao da će se ta sredstva koristiti isključivo za jačanje deviznih rezervi, "da bi se na osnovu toga svima koji dođu sa dinarima i traže devize, dale devize", kao da bi se obezbedila makrofinansijska stabilnost Srbije.
"Ove godine treba da se finansira i tekući platni deficit od blizu tri milijarde evra koji nastaje na osnovu toga što se i ove godine protežemo više nego što nam je guber dugačak, dakle, imaćemo tekući platni deficit od 11 do 13 odsto", rekao je guverner.
Guverner je naveo da su cene kredita, zbog rizika, nepromenjene i pored smanjenja referentne kamatne stope i istakao da na srednji i duži rok obim i cena kredita ostaju značajan problem.
Jelašić je na okruglom stolu u NBS rekao da mere Vlade Srbije čine kredite jeftinijim i dostupnijim i banke na taj način povećavaju svoje kreditne portfelje, ali je to povećanje ipak manje nego što se koriste državne subvencije.
"Država može da putem subvencija obezbedi jeftinije kredite, ali njih treba da odobre banke, i to će u narednim mesecima biti najveći znak pitanja", rekao je guverner.
Jelašić je podsetio da je od septembra prošle do januara ove godine zabeležen pad odobrenih kredita privredi, a tek u aprilu njihov nivo dostigao je nivo iz septembra 2008. godine, dok krediti fizičkim licima stagniraju već skoro godinu dana, i pored relaksacije propisa NBS.
Guverner je napomenuo i da su se od početka prošle do aprila ove godine banke u inostranstvu zadužile sa 181 miliona evra, dok su preduzeća od septembra 2008. drastično smanjile zaduživanje u inostranstvu, što je u ovoj godini prešlo u razduživanje.
Prema Jelašićevim rečima, NBS je spremna da obezbedi i dodatnu likvidnost bankarskog sektora putem "svop" transakcija, emitovanja hartija od vrednosti, a kao krajnje rešenje postoji i mogućnost smanjenja obavezne rezerve.
Skup novac iz inostranstva
Predstavnici banaka složili su se da je situacija u bankarskom sektoru u Srbiji zahvaljujući merama NBS daleko bolja nego u drugim zemljama regiona, ali se to još nije prenelo na cenu sredstava iz inostranstva, zbog čega se kamatne stope na kredite i dalje ne smanjuju.
Predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" Slavko Carić predložio je promenu regulative u vezi sa blokadom računa preduzeća istakavši da bi bilo dobro da onaj ko prvi blokira račun nema prioritet naplate u odnosu na druge poverioce, tako da "niko ne bi trčao" da bude prvi i nekom preduzeću blokira račun.
Član Izvršnog odbora "Alfa banke" Nebojša Đorđević ocenio je da bi NBS trebalo da uspostavi mehanizam za "apsorbovanje" viška likvidnosti iz banaka, tako što bi bio formiran određeni "pul sredstava" preko kojeg bi se prelivala sredstva iz banaka sa viškom likvidnosti u banke kojima likvidnost nedostaje.
Predstavnici banaka složili su se da je jedan od najbitnijih uslova za njihovo neometano poslovanje održavanje stabilnog kursa i predložili formiranje određenog tela, koje bi okupilo banke poverioce preduzeća koja su veliki dužnici, pa bi njihovim dogovorom bilo sprečen bespotreban ulazak tih preduzeća u stečaj.
.jpg)
