Izvor: Politika, 06.Okt.2014, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U oktobarski mesec štednje s praznim slamaricama
Ukupna devizna štednja u Srbiji je oko 8,5 milijardi, ali je prirast novih uloga u banke za godinu dana dostigao tek 62 miliona evra
I ovaj oktobar, popularni mesec štednje, počeo je još jednim pozivom Narodne banke Srbije „svojim” bankama da „ne nude značajno veće kamate na depozite nego što ih nude i tokom godine, kako bi se izbeglo izazivanje rizika po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema”. Drugim rečima, centralnoj banci ne bi bilo po volji da neka od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 26 banaka „iskoči” sa nešto višim kamatama i time izazove prebeg uloga iz jednih u druge banke.
Taj potez, samo u tom kontekstu, ima smisla. Sve ostalo je stvar slobodne konkurencije i poslovne odluke svake banke, pa i u pogledu kamatne politike na deviznu štednju. Pogotovo za domaće banke koje nemaju jevtine izvore novca u centralama po svetu, kao što ih imaju „domaće banke sa stranim kapitalom”. Ali, to je već druga priča.
Pažnju pred ovaj mesec, ali i sam Svetski dan štednje, 31. oktobar, privlači, međutim, podatak da je za minulih godinu dana prirast nove devizne štednje na račune banaka bio „svega” 62 miliona evra. Gotovo „sića” u odnosu na mnogo berićetnije godine, kada su novi štedni ulozi rasli i po nekoliko stotina miliona evra.
Utisak, istina, malo popravlja ukupna suma od 8,5 milijardi evra devizne štednje, ali ni time se ne menja umnogome opšti trend pada štednje. Nju ni izbliza ne može da popravi ni visok rast štednih uloga na dinare (70,2 odsto), jer se u nacionalnoj valuti u ukupnoj štednji, drži svega tri odsto od svih uloga.
Ne treba mnogo ekonomskog iskustva ili bankarskog znanja da bi se proniklo u suštinu stvari. Tanak prirast štednje najslikovitije govori da su naše legendarne „slamarice”, kako je to nedavno slikovito rekao prvi čovek Komercijalne banke Ivica Smolić, uglavnom prazne i da sve manje-više „stručne procene” o nekakvom kolanju dve do tri milijarde evra po kućnim trezorima – više ne stoje. Za ovolike godine, od početka svetske i naše krize (2008), građani Srbije su, i da su te i tolike pare imali, puno toga i potrošili.
Da se troši i da veoma malo ide na štenju dokazuje i činjenica da smo lane prema zvaničnim podacima imali priliv doznaka od „naših milih i dragih iz sveta” od oko 2,85 milijardi evra. Na štednju, naravno, ne samo od tih para otišlo je jako malo.
U bankarskim krugovima, doduše, priznaju da je postepen, ali osetan pad kamata na oročenu štednju, sasvim izvestan razlog za slabiji priliv novih uloga u banke. Krajem ne tako davne 2010. prosečna kamatna stopa za oročene uloge bila je 5,60 odsto. Poslednjeg dana juna ove nepune tri odsto. Šta to govori? Da su banke s padom cena novca na svetskom tržištu, pogotovo kreditnih linija na koje NBS ne zaračunava obaveznu rezervu, krenule da snižavaju kamate i onemogućavaju građanima da žive od te rente. Država je sa svoje strane „pripomogla” ponovnim uvođenjem poreza na prihode od kamate. Uglavnom, Srbija se danas sasvim približila po kamatnim stopama razvijenim evropskim zemljama.
Druga je sasvim priča zbog čega njeni građani nemaju manje kamate na pozajmice razne vrste – od dozvoljenog minusa po tekućem računu, preko vrućih, keš kredita do stambenih zajmova. Svaki bankar će za tili čas prst uperiti u NBS i njene visoke obavezne rezerve na oročenu štednju (29 odsto na uloge preko dve godine) i referentnu kamatnu stopu i da će vreme za jevtinije zajmove doći kada Srbija bude bila zemlja „sa manjim rizikom” i manjim NPL-o, ili prostije, manjim procentom ukupnih loših plasmana.
Slobodan Kostić
--------------------------------------------------------
Rast dinarske štednje
Narodna banka Srbije objavila je da je dinarska štednja od septembra prošle godine povećana za 16,8 milijardi dinara (72,2 odsto) i trenutno iznosi 40,2 milijarde dinara.
Kako se navodi na sajtu centralne banke, u istom periodu devizna štednja, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou od oko 8,48 milijardi evra, povećana je za 61,9 miliona evra (0,7 odsto).
Povodom predstojećeg Svetskog dana štednje, NBS je i ove godine pozvala poslovne banke da aktivnosti na prikupljanju štednje usklade s tržišnim kretanjima i izbegnu tržišna ponašanja koja bi mogla da izazovu rizike po likvidnost i stabilnost finansijskog sistema.
Beta
objavljeno: 06.10.2014.
.jpg)
