Izvor: B92, 05.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U kom pravcu se kreće privreda
Beograd, Novi Sad -- Neki ekonomisti ocenjuju da će mart pokazati stanje u privredi, ministar finansija kaže da je spoljnotrgovinski deficit smanjen.
Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da je spoljnotrgovinski deficit u prva dva meseca ove godine bio za 42 odsto manji nego u istom periodu prošle godine. "Srbija je izvezla robe za 602 miliona dolara, što je 57 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a uvezla za 1,14 milijardi dolara, što je 13 odsto manje", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je ministar finansija.
Dinkić je istakao da je karakteristika spoljne trgovine Srbije u januaru i februaru da je povećano učešće izvoza u razvijene zemlje na čak 63 odsto, a prednjači izvoz u Italiju i Nemačku. Prema njegovim recima, povećan je i izvoz u Sloveniju - za 75 i u Hrvatsku za 64 odsto, dok je na listi uvoza Rusija na prvom mestu zbog uvoza energenata.
Dinkić je naveo da je u prvom tromesečju ove godine republički budžet imao deficit od samo 2,4 milijarde dinara, što je dva puta manje nego u istom periodu prošle godine. Prihodi budžeta bili su 87,8 milijardi, a rashodi 90,2 milijarde dinara, rekao je on. Dinkić je rekao da je budžetska rezerva 31. marta bila 22,5 milijardi dinara, navodeći da uglavnom potiče od privatizacije društvenih preduzeća i državnih banaka.
Privredne aktivnosti u padu
Saradnik Ekonomskog instituta Stojan Stamenković ocenio je da je pozitivni trend rasta izvoza, započet u junu 2004. godine, nastavljen i u prvim mesecima ove godine, dodajući da je februarski izvoz bio za više od 50 odsto veći od izvoza u istom mesecu prošle godine.
On je naveo da preneto neto zaduženje iz prošle godine iznosi 1,7 milijardi dolara, od čega se tri četvrtine odnosi na privatni dug, odnosno dug koji ne garantuje država, a polovinu od toga čini dug po osnovu interkorporacijskih zajmova vezanih za privatizaciju u protekle tri godine.
Stamenković je ocenio da će od načina vraćanja tog duga, koji može dospeti u celini na naplatu ili da se delimično pretvori u kapital, zavisiti uspešnost servisiranja spoljnog duga. On je ocenio da je dinamika izmirivanja spoljnog duga nepovoljna jer
se u poslednje tri godine do isteka ove decenije, godišnja stopa servisiranja duga povećava, umesto da se smanjuje tempo otplate, na kritičnu granicu od oko 25 odsto.
Stamenković je precizirao da će komercijalni dug u ovoj godini iznositi između 24 do 25 odsto ukupnih investicija. "Da bi se spustio nivo spoljnog duga prema bruto domaćem proizvodu potrebno je da u poslednje tri godine naplate povećamo stopu privrednog rasta na oko osam odsto godišnje", ocenio je Stamenković.
On je istakao da su "oštre" mere rasta izvoza i investicija i ograničavanja potrošnje neophodne do kraja ove decenije, kako ne bi posle izmirenja duga, Srbija ušla u nove reprograme.
Stojan Stamenković je ocenio da se u ovom momentu ne može "eksplicitno zaključiti" da li je došlo do suštinskog pada privrednih aktivnosti i njenog recesionog usmeravanja, jer će tek mart pokazati pravo stanje. On je na prezentaciji najnovijeg broja "Makroekonomskih analiza i trendova" Ekonomskog instituta rekao da je pad industrijske proizvodnje u prva dva meseca ove godine, iako uobičajen zbog uticaja sezonskog faktora, ipak znatno intenzivniji nego u prethodnim periodima.
Stamenković je precizirao da se pad industrijske proizvodnje od 3,7 odsto u februaru u odnosu na februar prošle godine treba shvatiti uslovno, jer je prošla godina bila prestupna i jer se ovog februara prvi put slavio praznik Sretenje, kao i zato što se najjača zima preselila iz januara u februar.
On je istakao da će mart mesec dati odgovor da li se sa kretanjem industrijske proizvodnje dogodilo isto kao sa "bumom" uvoza krajem prošle godine, podstaknutog uvođenjem PDV. Prema njegovim rečima, ti pokazatelji mogu objasniti početni pad industrijske proizvodnje ove godine.
Stamenković je zaključio da bi Srbija, ukoliko želi da izbegne rast inflacije i pad životnog standarda, trebalo da sledi "mađarski primer", koja je u prve četiri godine išla na obaranje potrošnje i apresijaciju forinte.
Vojvođanski savet traži liberalizaciju izvoza
Socijalno-ekonomski savet Vojvodine zatražio je od nadležnih organa da carinskim i vancarinskim merama obezbede liberalizaciju izvoza proizvoda iz SCG, kako bi se uvećao izvoz i ubrzala izvozna procedura.
U zaključcima sa sednice Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, koja je održana u Izvršnom veću Vojvodine, ocenjuje se da su krediti koji se sad nude na tržištu "nepovoljni po svim vidovima". Na savetu je zaključeno i da postojeći režim koji važi kod izvoza robe iz Srbije i Crne Gore na inostrana tržišta nije propraćen odgovarajućim izvoznim stimulacijama, koje se, uz to, isplaćuju sa velikim kašnjenjem.
Pokrajinski socijalno-ekonomski savet zatražio je da se što pre izradi dugoročna strategija i stimulacija izvozno orijentisanih firmi. Savet je uputio i zahtev nadležnima da organizuju izvoznike iz SCG, kako bi im otvorili tržište Rusije, jer izvoznici iz SCG nemaju dovoljno ni kadrovskog ni finansijskog potencijala za to.
Sednici saveta prisustvovali su i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, predsednik Socijalno-ekonomskog saveta Srbije Milenko Smiljanić i predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšić.
