Izvor: B92, 19.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U jednom tekstu povelje, tri nacrta
Beograd -- Strateski cilj Jugoslavije je ulazak u Evropsku uniju i to zajedno sa susednim zemljama, izjavio je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica na okruglom stolu o upravljanju tranzicijom u Jugoslaviji. Govoreci o Beogradskom sporazumu, Kostunica je istakao da on predstavlja polaznu osnovu za ozdravljenje drzave. "To je resenje kojim svi dobijaju, ali niko ne dobija sve. EU je podrzala drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore ne samo zarad mira i stabilnosti u regionu, vec i da referendumska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolest ne bi pogodila neku njenu clanicu u kojoj postoje separatisticke tendencije, a nije imuna ni na pojave terorizma. Drzavna zajednica Srbije i Crne Gore ne zasniva se na ugovoru, vec na Ustavnom aktu, pa prema tome nije unija. Zakoni koje donosi Skupstina odnosi se na gradjane, a ne na drzave-clanice. Postoji sudska kontrola ustavnosti, a drzave-clanice svoje Ustave moraju da usaglase sa Ustavnom poveljom ili doneti nove koji ce opet biti u saglasnosti s njom. Nije rec o konfederalnoj drzavi, ma koliko u njoj bilo elemenata konfederacije. Uostalom, cisti drzavni oblici postoje samo u teoriji", kaze Kostunica.
Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus izjavio je da je Srbija, kada je rec o Beogradskom sporazumu, dala maksimum ustupaka i da vise nece pristati na nova redefinisanja. "Moj utisak je da postoji taktiziranje i odugovlacenje u izradi Ustavne povelje buduce zajednice. Moj je utisak da u jednom tekstu postoje bar tri nacrta. U svemu su se slozili osim o karakteru drzave, institucijama i izborima. Karakter drzave je kljucan, on je resen Beogradskim sporazumom, to nije unija dve nezavisne drzave. Institucije su takodje predvidjene Sporazumom, a trece pitanje koje je zaista ostalo otvoreno je pitanje izbora i ono na demokratski nacin treba da bude reseno. Sporazum je u nekim svojim elementima potpuno jasan i nema osnove za njegovo razlicito tumacenje", kaze Labus. On je kao prepreke za ulazak u EU naveo ustavnu nesigurnost, spoljnu trgovinu i carine.
Crnogorski predsednik Milo Djukanovic izjavio je da je Crna Gora otvaranjem krize Vlade platila ceh prihvatanja "Beogradskog sporazuma". "Cenim da je to pokusaj politickog lova u mutnom iako je Sporazum ustvari najtransparentnije priznanje i verifikacija dostignuca koja je Crna Gora ostvarila na unutrasnjem i medjunarodnom planu. On je raskrstio s jugoslovenskom iluzijom, a bojim se i da je u sadasnjoj fazi primene taj jugoslovenski plast uzrok nerazumevanja i nesporazuma", kaze Djukanovic. On je istakao da je usvajanje Ustavne povelje pretpostavka za konstituisanje institucionalnih okvira i ispunjavanje tog okvira sadrzajima koji ce oznaciti medjusobno partnerstvo Srbije i Crne Gore na evropskim osnovama i otvoriti prostor za proces asocijacije i stabilizacije i priblizavanje EU.
Na skupu, koji je organizovao Program za razvoj UN, izmedju ostalih, ucestvovali su i potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac i clanovi Potkomisije za izradu Ustavne povelje.
