Izvor: TvojPortal.com, 27.Avg.2011, 08:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Vojvodini ispumpano nafte za 456 miliona dolara
/dnevnik.rs/ Naftna industrija Srbije ostvarila je fantastičnu zaradu od 200 miliona dolara za pola godine, a veliki deo ovog kolača donela mu je verovatno i vojvođanska nafta jer se može reći da ono što je ispumpano na našim naftnim poljima vredi oko 456 miliona dolara. Naime, toliko otprilike vredi oko 730.000 tona nafte proizvedenih za prvih šest meseci ove godine (što je oko 30 posto više nego u istom periodu lane), naravno preračunato u cene crnog zlata na svetskim tržištima. >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Kako je nedavno rekao zamenik generalnog direktora NIS-a Aleksej Urusov, pozitivan poslovni rezultat postignut je zahvaljujući većoj efikasnosti, smanjenju troškova, povećanju proizvodnje nafte i gasa i proširenju asortimana derivata, te pozitivnim kursnim razlikama koje su iznosile 6,4 milijardi dinara. NIS je zabeležio dobit pre kursnih razlika od oko 15,1 milijardi dinara, što je 144 posto više u odnosu na prvih šest meseci prošle godine. U prvoj polovini ove godine u budžet Srbije je na ime poreza i fiskalnih obaveza uplaćeno 40 milijardi dinara, ili oko 400 miliona evra, što je oko milijardu dinara više nego u istom periodu lane. Dakle, mnogo se toga promenilo, što je potvrda da se, bez većih ulaganja, jer se nafta i dalje vadi s poznatih polja u Vojvodini (Velebit, Mokrin, Mortonoš, Elemir, Turija, Kikinda), boljom organizacijom rada može postići mnogo više.
Takođe, sve je izglednije i jasnije da je „Gaspromnjeft”, kada je kupovao NIS, dobro znao šta radi, dok se to ne bi moglo reći za drugu stranu, prodavca – Vladu Srbije, koja je za 400 miliona evra prodala 51 odsto vlasništva nad NIS-om i tako omogućila „Gaspromnjeftu” da postane većinski vlasnik kompanije. Povećanje proizvodnje i efikasnije poslovanje za kratko vreme su omogućili da NIS od gubitaša pređe na drugu stranu i postane kompanija koja se konsoliduje i stvara profit. Jer, kako drugačije objasniti ono što se dešavalo do promene vlasništva i od tada – pošto je do 2008. godine, dok je kompanija bila u državnom vlasništvu, pravila ogromne gubitke, 2009. godina završena je s gubitkom iz poslovanja od 4,4 milijarde dinara, dok je ukupan knjigovodstveni gubitak, zbog usklađivanja s međunarodnim finansijskim standardima, bio 37,6 milijardi dinara. A prošlu godinu NIS je završio s profitom od 16,5 milijardi dinara. Pitanje je samo zašto to uspeva „Gaspromnjeftu”, a nije uspevalo Srbiji i da li će neko pokušati da odgovori na to?
Da je to tako svedoče brojke s pročetka ove priče. Naime, proizvodnja od oko 730.000 tona nafte, preračunato u cene nafte na svetskom tržištu, od oko 100 dolara po barelu (oko 160 litara), daje izuzetno visoku cifru koju knjiži proizvođač. Od te količine, na svetskom tržištu bi se moglo inkasirati 456.250.000 dolara, što je svakako značajna suma i dobra zarada. Istovremeno je to i gotovo celokupna cena koju je „Gaspromnjeft” platio za svoj, većinski deo vlasništva u NIS-u, a ostvarena je za svega pola godine.
Istini za volju, reč je o orijentacionim ciframa, a ne ostvarenoj zaradi, i pretpostavkama koliko vredi ono što se iz polja u Srbiji može izvaditi. Ipak, čak i da računica nije potpuno tačna, izvesno je da se naftni i gasni biznis isplati, a da se isplate i ulaganja u oblast energetike, pre svega u istraživanje i proizvodnju, uprkos tome što su veoma visoka. I kao najznačajnije, jasno je da se ulaganjem i domaćinskim poslovanjem dobija jer se ostvaruju dobri rezultati, bolje poslovanje i veća zarada.
D. Mlađenović
Bogatstvo iz uljnih škriljaca
Osim postojećih naftnih polja iz kojih se crpi nafta, Srbija ima i druge mogućnosti da poveća proizvodnju. Naime, nedavno je državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević ukazao na to da naša zemlja raspolaže rezervama od oko pet milijardi tona uljnih škriljaca, iz kojih je godišnje moguće dobiti oko 500.000 do 600.000 tona nafte, što bi trebalo da dovede do intezivnijeg istraživanja te oblasti. Već sad je za istraživanje uljnih škriljaca u Srbiji, posebno na području Aleksinca, zainteresovano nekoliko stranih kompanija, ali i NIS, Inače, u Srbiji su rezerve uljnih škriljaca, stena bogatih organskom materijom, smeštene u 23 basena, od kojih najviše na području Aleksinca, Vranja, Valjeva, Mionice i Zapadne Morave.
naftaekonomijaSrbijavojvodinarekordispumpavanje456 miliona dolara
