Izvor: B92, 27.Maj.2020, 15:56
U Hrvatskoj i dalje polemike: Ko zagovara neradnu nedelju, a ko su najveći protivnici?
Zagreb -- Mesec dana od usvajanja odluke o zabrani rada nedeljom za vreme trajanja epidemije koronavirusa, hrvatski Krizni štab civilne zaštite ukinuo je tu odluku.
Time je ponovo omogućen rad trgovina nedeljom, uz pridržavanje protivepidemijskih mera.
Gledano prema struci, očekivano, zabranu su najviše zagovarali radnici koji rade u trgovini, zaposleni u industriji i u uslužnim delatnostima, piše Večernji.
S obzirom na to da je prema istraživanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << portala Moj posao, u kojem je učestovalo gotovo 4.000 ispitanika, većina građana zagovarala ograničenje rada nedeljom, ostaje da se vidi hoće li najnovija promena naići na odobravanje javnosti.
Naime, gotovo tri četvrtine građana (71%) je podržavalo odluku o zabrani rada trgovina nedeljom, čak i nakon što se situacija s epidemijom primiri.
S druge strane, petina ispitanika je smatrala kako bi i u trenutnim okolnostima trgovine trebalo da rade i nedeljom, dok je 8% ljudi podržavalo zabranu, ali samo do završetka epidemije.
Gledano prema struci, očekivano, zabranu su najviše zagovarali radnici koji rade u trgovinama (84%), u industriji (79%) i zaposleni u uslužnim delatnostima (78%).
Najveći protivnici zabrane bili su zaposleni u području komunikacija i IT sektoru.
Zanimljivo je da bez obzira na to kakav im je stav prema radu nedeljom, polovina ispitanika veruje da se iza odluke krije prikupljanje političkih poena, a nikako razvoj epidemiološke situacije kako tvrde iz kriznog štaba.
Kome bi sve trebalo zabraniti rad nedeljom
U normalnim okolnostima, pre dolaska epidemije, nedeljom je u prodavnice odlazilo dve trećine ispitanika (68%).
Građani koji podržavaju zabranu, rad bi prvenstveno zabranili tržnim centrima (91%), trgovinama prehrambenom i mešovitom robom (91%) te specijalizovanim radnjama (84%). Zabranu rada tržnih centara podržava 61% ljudi, kioska 56% i pekara 43%.
Najmanje ljudi bi rad nedeljom onemogućilo benzinskim stanicama i ugostiteljskim objektima.
S druge strane, sve objekte s čijim su zatvaranjem ljudi saglasni, pre epidemije redovno su posećivali nedeljom.
U tržne centre je tokom nedelje odlazila gotovo trećina građana (31%), u trgovine prehrambenom robom 37% ljudi, a u specijalizovane radnje svaka peta osoba (21%).
Otpuštanje radnika
Čak 84% građana koji podržavaju ograničavanje rada nedeljom smatra da navedena odluka ne bi dovela do otpuštanja radnika, dok preostalih 16% veruje kako bi do otpuštanja ipak došlo, ali tek zanemarljivog broja ljudi.
Naime, prema njihovom mišljenju, u trgovinama se zbog manjka radnika ionako radi prekovremeno, stoga bi smanjenje satnice rasteretilo postojeće zaposlene.
Potpuno suprotno mišljenje imaju ispitanici koje se protive zabrani rada nedeljom - njih 83% misli da bi došlo do otpuštanja i da bi svaki peti radnik u trgovini mogao da ostane bez posla.
Takođe, kada bi se svi poslodavci držali zakonskih propisa i rad nedeljom adekvatno platili, većina građana smatra da bi došlo do povećanja broja radnika koji žele da rade nedeljom.
Upravnik Vestgejta Denis Čupić izjavio je da su radili analizu u osam trgovačkih centara na oko 190 trgovina koja je pokazala kako je nedelja drugi dan s najvećim prometom, nakon subote, dok je ponedeljak najslabiji dan, prenosi 24sata.
"Ministarstvo privrede tvrdi drugačije jer su uzeli fiskalne račune od svih trgovina, pa i onih koji rade od ponedeljka do petka, na primer trgovina auto-delovima", napominje Denis Čupić.
Usvoji li se zabrana rada nedeljom, procene su da bi bez posla moglo da ostane između 6000 i 15.000 ljudi, a izvesno je i smanjenje plata zaposlenima.
Čupić je protiv zabrane rada nedeljom, ali slaže se da se zakonski može i treba jasno regulisati koliko radna nedelja treba da bude plaćena i koliko nedelja radnik može da radi.
Ako se zabrani rad nedeljom, u probleme bi zbog te odluke mogli da dođu i ugostitelji, bioskopi i igraonice koji rade u tržnim centrima jer ni oni neće moći da rade tim danom.
.jpg)
