U Hrvatskoj i dalje polemike: Ko zagovara neradnu nedelju, a ko su najveći protivnici?

Time je ponovo omogućen rad trgovina nedeljom, uz pridržavanje protivepidemijskih mera.

Gledano prema struci, očekivano, zabranu su najviše zagovarali radnici koji rade u trgovini, zaposleni u industriji i u uslužnim delatnostima, piše Večernji.

S obzirom na to da je prema istraživanju portala Moj posao, u kojem je učestovalo gotovo 4.000 ispitanika, većina građana zagovarala ograničenje rada nedeljom, ostaje da se vidi hoće li najnovija promena naići na odobravanje javnosti.

Naime, gotovo tri četvrtine građana (71%) je podržavalo odluku o zabrani rada trgovina nedeljom, čak i nakon što se situacija s epidemijom primiri.

S druge strane, petina ispitanika je smatrala kako bi i u trenutnim okolnostima trgovine trebalo da rade i nedeljom, dok je 8% ljudi podržavalo zabranu, ali samo do završetka epidemije.

Gledano prema struci, očekivano, zabranu su najviše zagovarali radnici koji rade u trgovinama (84%), u industriji (79%) i zaposleni u uslužnim delatnostima (78%).

Najveći protivnici zabrane bili su zaposleni u području komunikacija i IT sektoru.

Zanimljivo je da bez obzira na to kakav im je stav prema radu nedeljom, polovina ispitanika veruje da se iza odluke krije prikupljanje političkih poena, a nikako razvoj epidemiološke situacije kako tvrde iz kriznog štaba.

Kome bi sve trebalo zabraniti rad nedeljom

U normalnim okolnostima, pre dolaska epidemije, nedeljom je u prodavnice odlazilo dve trećine ispitanika (68%).

Građani koji podržavaju zabranu, rad bi prvenstveno zabranili tržnim centrima (91%), trgovinama prehrambenom i mešovitom robom (91%) te specijalizovanim radnjama (84%). Zabranu rada tržnih centara podržava 61% ljudi, kioska 56% i pekara 43%.

Najmanje ljudi bi rad nedeljom onemogućilo benzinskim stanicama i ugostiteljskim objektima.

S druge strane, sve objekte s čijim su zatvaranjem ljudi saglasni, pre epidemije redovno su posećivali nedeljom.

U tržne centre je tokom nedelje odlazila gotovo trećina građana (31%), u trgovine prehrambenom robom 37% ljudi, a u specijalizovane radnje svaka peta osoba (21%).

Otpuštanje radnika

Čak 84% građana koji podržavaju ograničavanje rada nedeljom smatra da navedena odluka ne bi dovela do otpuštanja radnika, dok preostalih 16% veruje kako bi do otpuštanja ipak došlo, ali tek zanemarljivog broja ljudi.

Naime, prema njihovom mišljenju, u trgovinama se zbog manjka radnika ionako radi prekovremeno, stoga bi smanjenje satnice rasteretilo postojeće zaposlene.

Potpuno suprotno mišljenje imaju ispitanici koje se protive zabrani rada nedeljom - njih 83% misli da bi došlo do otpuštanja i da bi svaki peti radnik u trgovini mogao da ostane bez posla.

Takođe, kada bi se svi poslodavci držali zakonskih propisa i rad nedeljom adekvatno platili, većina građana smatra da bi došlo do povećanja broja radnika koji žele da rade nedeljom.

Vlada pogrešno izračunala - drugi najprometniji dan je nedelja

Upravnik Vestgejta Denis Čupić izjavio je da su radili analizu u osam trgovačkih centara na oko 190 trgovina koja je pokazala kako je nedelja drugi dan s najvećim prometom, nakon subote, dok je ponedeljak najslabiji dan, prenosi 24sata.

"Ministarstvo privrede tvrdi drugačije jer su uzeli fiskalne račune od svih trgovina, pa i onih koji rade od ponedeljka do petka, na primer trgovina auto-delovima", napominje Denis Čupić.

Usvoji li se zabrana rada nedeljom, procene su da bi bez posla moglo da ostane između 6000 i 15.000 ljudi, a izvesno je i smanjenje plata zaposlenima.

Čupić je protiv zabrane rada nedeljom, ali slaže se da se zakonski može i treba jasno regulisati koliko radna nedelja treba da bude plaćena i koliko nedelja radnik može da radi.

Ako se zabrani rad nedeljom, u probleme bi zbog te odluke mogli da dođu i ugostitelji, bioskopi i igraonice koji rade u tržnim centrima jer ni oni neće moći da rade tim danom.