Izvor: Politika, 01.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište Srbije ima budućnost
Veliki broj građana Srbije nikada nije koristio računar – i tu vidim prostor za razvoj tržišta informacionih tehnologija
Stopa piraterije u Srbiji pre devet godina bila je 99 odsto, a danas je svedene na neka 74 procenta. U poređenju sa zemljama regiona nismo dobro rangirani, jer su ispod nas jedino Albanija i Crna Gora, dok su Bugarska, Hrvatska i Slovenija ispred nas, kaže u intervjuu za „Politiku” Jugoslav Pirić, direktor „Microsofta” za Srbiju.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Microsoft” posluje u Srbiji od 2002. godine, od potpisivanja ugovora o naučnotehničkoj saradnji sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem. Imamo prodajni deo koji drži marketing, prodaju i servise, u kojima radi oko 60 zaposlenih, kao i razvojni centar, u kojem je zaposleno oko 80 ljudi. To znači da u Srbiji imamo 140 zaposlenih – kaže Pirić.
Da li je kriza uticala na vaše poslovanje? Koliko iznosi godišnji prihod u Srbiji?
Pada u poslovanju nije bilo, ali je u poslednje dve-tri godine došlo do stagnacije. Obim poslovanja servisa, marketinga i prodaje u Srbiji prošle godine iznosio je oko 40 miliona dolara. Ali, na jedan naš, kreira se osam dolara na tržištu. Naš godišnji rast je u Srbiji jednocifren, ali nastojimo da ga uvećamo.
Kako „Microsoft” ocenjuje srpsko tržište, odnosno da li je ono primamljivo za poslovanje savremenih tehnoloških kompanija? Primera radi, „Pej pel” stalno odlaže dolazak jer nismo atraktivni.
Mi u Srbiji trenutno imamo više od 900 partnera. A kada se priča o atraktivnosti tržišta, osim stope piraterije, bitno je reći da veliki broj građana Srbije nikada nije koristio računar. I tu ozbiljne kompanije vide potencijal. Što se tiče populacije, pozicije u regionu i budućih dešavanja, Srbija ima značaj za ovu kompaniju i ovde ima dosta prostora za razvoj tržišta informacionih tehnologija. Legalizacija softvera ne znači samo poštovanje autorskih prava, već podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta. Velika stopa piraterije jeste otežavajuća okolnost, ali, ponavljam, i potencijal.
Koliko nizak standard u našoj zemlji otežava poslovanje i prodaju legalnog softvera? Kada je prosečna zarada 350 evra, ko ima stotinak evra za legalan program?
Mi se trudimo da budemo fleksibilni i da ponudimo softver u skladu sa mogućnostima lokalnog stanovništva. Ali, ukoliko pogledamo strukturu tržišta informacionih tehnologija u Srbiji, na softver odlazi nekih 13, a na hardver 69 odsto.
Da li kupci u Srbiji mogu, kada je reč o softverima, da očekuju razvoj tržišta poput onog u mobilnoj telefoniji? Da kupimo „vindous”, pa da dobijemo kompjuter za dinar? Imate li takvu saradnju sa trgovcima?
Mislim da to i sada postoji.
Da li vam je važnija saradnja sa državom, institucijama i privredom, odnosno onima koji moraju da imaju legalan softver, ili sa građanima, koji zbog slabe kupovne moći i dalje često biraju pirate?
Mi radimo na svim sektorima. I na privrednom planu i sa potrošačima. Ali neke stvari ipak treba da se dese na makronivou, poput regulative u vezi sa legalnim softverom. Po nama, veoma je važno da potrošači razumeju beneficije posedovanja legalnog softvera.
Koje su to beneficije? Kako biste objasnili prosečnom građaninu Srbije zašto da odabere legalan program, a ne piratski na ulici za stotinak dinara?
Najpre, svaki program vremenom doživljava svoje usavršavanje. A legalnim korisnicima je dostupno redovno ažuriranje softvera. Takođe, tu su i bezbednosni problemi, jer postoji svet virusa i hakera. A upravo se kroz redovno ažuriranje obezbeđuje zaštita kompjutera. Osim toga, tu je i podrška koju ima vlasnik legalnog softvera. To su beneficije.
Da li celokupna državna uprava u Srbiji koristi „vindous”?
Da, koliko ja znam.
Koliko „Microsoft” utiče na maloprodajnu cenu svojih programa u Srbiji?
Mi u većini država centralne i istočne Evrope radimo u takozvanom indirektnom tržištu. To znači da krajnju cenu, ipak, formiraju naši partneri i distributeri, pa mi nemamo direktan uticaj, ali uvek damo preporučenu cenu.
Koliko često preduzeća u našoj zemlji stare legalne programe menjaju za nove verzije? To nije mali trošak, pa u mnogim firmama još rade na „vindousu 98”.
Teško je to generalizovati. Međutim, firme se vode finansijskim modelima – i tu softver igra važnu ulogu. Zato mnogi na zamenu starih verzija programa novim ne gledaju kao na trošak, već kao na dodatnu produktivnost i nešto što će im obezbediti veću brzinu rada. Otuda mnogi dugo ostaju na „vindousu 98”, a drugi se odmah odlučuju da uvedu nove verzije.
Da li firme u Srbiji samostalno donose takvu odluku ili mogu da zadrže staru verziju programa ili operativnog sistema koliko god hoće ili „Microsoft” utiče na to?
Mi dajemo podršku za softver koja traje deset godina, jer treba biti svestan životnog ciklusa programa i mi to pokušavamo da objasnimo firmama. Takođe, kroz našu partnersku mrežu, pokazujemo šta nova verzija donosi u odnosu na staru. Ukoliko neko koristi „ofis 2003”, treba mu objasniti šta znači ostati na tom programu.
Koji „vindous” Srbi najviše koriste?
Ono šta ja znam jeste to da su mnogi zavoleli naš najnoviji operativni sistem, odnosno „sedmicu”. „Vista” nije omiljena, dok većina i dalje voli „vindous iks-pe”.
Stefan Despotović
objavljeno: 02.10.2011
