Izvor: B92, 13.Feb.2013, 22:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trujemo se, ali po zakonu

Beograd -- Dozvoljena količina opasnog aflatoksina deset puta je veća u Srbiji, nego što je to slučaj u zemljama EU, pa i u susednoj Hrvatskoj.

Jer, kažu, to dozvoljava pravilnik o količini otrovnih supstanci u namirnicama.

Ovaj podatak dodatno je podigao paniku među potrošačima, iako inspekcijske analize ukazuju na to da je sa mlekom u našoj zemlji sve u propisanim granicama.

Blaži kriterijumi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada je bezbednost hrane u pitanju, nisu, kažu nadležni, razlog za brigu, jer su kontrole redovne. U Ministarstvu poljoprivrede upozoravaju da treba biti veoma oprezan prilikom komentarisanja upotrebe opasnog sastojka, jer postoji više vrsta aflatoksina. Tvrde i da situacija nije toliko "crna", kao što deluje.

"U Srbiji je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,5, a prosek u zemljama EU je 0,05 miligrama po kilogramu", tvrde u ovom ministarstvu.

"Međutim, ta razlika ne znači mnogo. Naime, sve laboratorijske analize u našoj se zemlji rade prema evropskim standardima, upravo zbog toga što se domaći proizvodi izvoze u Evropu, a i njihova hrana dolazi kod nas".

Od 300 obrađenih uzoraka, 272 uzorka pokazalo potpunu bezbednost ove namirnice, a da je 28 uzoraka na granici dozvoljenih vrednosti aflatoskina. U saopštrenju resornog ministarstva se navodi da se sumnjivost tih uzoraka ne mora nužno odnositi na prisustvo aflatoksina M1 koji je kancerogen, pa se iz ovog razloga rade precizniji testovi (potvrdne metode) i detekcija ovog konkretnog mikotoksina.

Bez obzira na to što nas nadležni umiruju rečima da je sve pod kontrolom, potrošače ovih dana "bombarduju" mnogobrojne vesti o zaraženoj, pokvarenoj, pa čak i kancerogenoj hrani.

"Inspekcije bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača", tvrdi Sanja Čelebićanin, načelnica Republičke veterinarske inspekcije.

"Redovno se ispituju svi koji hranu životinjskog porekla izlažu na tržištu, i to: specijalizovani maloprodajni objekti, kao što su mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda, ili delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani i zelene pijace".

U toku prošle godine, veterinarski inspektori obavili su 41.075 redovnih službenih kontrola, od čega 13.333 u objektima u maloprometu. Takođe je obavljeno i 776 akcijskih kontrola, zbog sprečavanja ilegalnog prometa hrane životinjskog porekla.

U određenim periodima tokom godine, recimo za vreme praznika, ili tokom letnjih meseci, tvrde u Veterinarskoj inspekciji, vanredne kontrole prometa hrane su češće.

Plesan opasna po zdravlje

Stevan Blagojević iz beogradskog Instituta za fizičku hemiju objašnjava da su mikotoksini metaboliti raznih plesni, koji u organizmu ljudi i domaćih životinja izazivaju zdravstvene probleme.

"Mleko i mlečni proizvodi, isto kao i meso, ne smeju sadržavati "aflatoksina" M1 više od 0,5 mikrograma po kilogramu, isto kao ni "aflatoksina" B1", navodi Blagojević.

Upotreba dozvoljenih koncentracija tih materija u Srbiji u namirnicama regulisana je posebnim pravilnikom, koji je menjan poslednji put 2011. godine.

Stručnjaci tvrde da kada se riba termički obradi nema bojazni od parazita, baš kao i kada je smrznuta na temperaturi od minus 18 stepeni. Međutim, so i marinada neće ubiti ovog "neprijatelja".

Potrošači izbegavaju rečnu ribu, šaran strada zbog parazita

D kada se pre nekoliko dana pojavila informacija da je rečna riba iz Dunava zaražena nepoznatim parazitom, Beograđani su mnogo oprezniji kada kupuju u ribarnicama. Kako su rekli prodavci, pazari se uglavnom morska riba.

U "Ribomarketu" na Bajlonijevoj pijaci kažu da nema razloga za paniku, jer oni imaju svoje ribnjake.

"Narodu malo treba da se uplaši", kažu prodavci.

"Međutim, nama prodaja nije opala, jer i oni najnepoverljiviji kupe kada im kažemo da naša riba nije iz Dunava. Kod nas su i dalje najprodavaniji som, smuđ i šaran".

Nešto dalje na ovoj tržnici, u drugoj ribarnici pak kažu da su crvići normalna pojava u rečnoj ribi i da se svaki komad pažljivo očisti. Uprkos tome, prodaja je znatno opala i ljudi kupuju samo morsku ribu.

"Pazari su nam mnogo manji, ali znamo da je svakog čuda tri dana dosta i da će uskoro sve opet biti po starom", optimistični su prodavci.

Alasi i vlasnici ribarnica apeluju na Beograđane da ne paniče i da, kao što su i do sada radili, pazare na proverenim mestima, kod prodavaca u koje imaju poverenja.

Nastavak na B92...