Izvor: GdeInvestirati.com, 05.Feb.2015, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri stvari koje istinski motivišu zaposlene
Razloge zbog kojih su radnici motivisani da daju svoj maksimum na poslu, ali i savete njihovim nadređenima za podsticanje ovog osećaja daje profesorka sa Harvardske poslovne škole Rozabet Mos Kanter.
Najmotivisaniji i najproduktivniji ljudi koje sam skoro srela rade u starim firmama na američkoj istočnoj obali primenjujući inovativne tehnološke proizvode za preobražaj tradicionalne industrije. Možda i deluje iznenađujuć njihov odgovor na pitanje da li njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu GdeInvestirati.com << posvećenost potiče od želje za novcem koji mogu da zarade na projektima na inicijalnoj javnoj ponudi.
Došljaci i novajlije kažu da rade napornije nego ikada. Njihovi proizvodi su u ranoj fazi što podrazumeva dnevne frustracije koje se konstantno smenjuju. Vratiti ih na tržište zahteva više nego što korporativni sistemi mogu da podnesu, tako da moraju da mole za IT poboljšanja, regrutaciju, sopstveno finansiranje ili čak da da preuzmu odgovornosti prodaje kako bi objasnili inovacije korisnicima - što se dodaje radnom opterećenju. Sa toliko pritisaka, izgleda kao da ne mare za novac.
Jedna osoba kaže da ne može da dozvoli sebi da misli o inicijalnoj javnoj ponudi. Suviše joj kontrole time pridajemo. Previše je ometa tokom rada, a rad je važna stvar. Druga osoba kaže da je najviše uzbuđena oko mogućnosti promene industrijskog načina rada i njenog velikog uticaja na poboljšanje života. Radne parole svih ovih ljudi su: „Radimo posao u smeru u kom mi odaberemo“., „Radimo sa najnaprednijom tehnologijom“, „Naši proizvodi menjaju živote“. Štaviše, oni deluju kao užitak samoizražavanja. Jedan menadžer prodaje, inače bivši glumac, recitovao je Šekspira na sastanku sa klijentima i na taj način osvojio skeptične poslodavce.
Za ove profesionalce, buduća IJP je preopterećena današnjim MPU - mogućnošću za pozitivni uticaj.
U drugoj firmi u srednjem američkom gradu, dogovarala sam se parom i dostavljačem hrane na sastanku kako bismo utvrdili detalje njihovog venčanja - koje je trebalo da se održi u kancelarijskom holu. Zamislite to, ljudi koji se osećaju toliko vezano za svoje radno mesto da žele da se tu i venčaju.
Obe firme smatraju da digitalna budućnost tek treba da se stvori. Lideri su širom sveta izvršili promenu sa iscrpljuće na oživljujuću, tražeći zaposlenima da puste mašti na volju. Iako neki profesionalci vide promenu kao pretnju, većina nalazi prilike za kreativno izražavanje, posebno kako kompanije prerastaju od zagušljivih odeljenja u fleksibilne kolaboracije. Zaposleni su podsticani da rade na najboljim i najnovijim konceptima. Promena se javila od ishoda do uticaja - od toga kako su mnogi proizvodi prodati do toga koliko proizvodi obogaćuju ljudske živote u širem društvu.
Nema sigurnosti da će ovi poslovi zauvek trajati. Vernost potiče iz svakodnevnog rada, osećaja da zajednica prihvata individualnost i konstantna podsećanja da ono što zaposleni rade zaista vredi.
Sva motivacija za naporan rad može da se sumira u tri pojma - veština, članstvo i značenje. Novac je hladna četvorka. Novac može da bude iritirajući faktor ako nadoknada nije adekvatna i pravična, a razmena brzo gubi vrednost kao izvor samog rada. Umesto toga, ljudi koji su srećni na svojim pozicijama su oni koji rade u organizacijama vođenim misijom da imaju pozitivan uticaj na društvene potrebe. Kao što moj kolega sa Harvardske poslovne škole, Majkl Norton ističe u svojoj knjizi „Happy Money“ (Srećan novac), davanje drugima podiže nivo sreće.
Nažalost, sreća na poslu je retka. Brojne ankete pokazuju nizak nivo poslovnog angažmana u američkim kompanijama, sa otprilike polovinom nemotivisanih i pasivnih zaposlenih lica. To je poražavajuće otkriće. Mislim da je problem u tome što se politika ljudskih izvora prečesto orijentiše oko nadoknada i koristi, a ne oko same prirode posla. Nasuprot tome, timovi sa visokim rezultatima u sportu ili poslu koje sam analizirao u svojoj knjizi „Poverenje“ fokusiraju se na rad i njegov uticaj. Rade napornije, duže i sa više energije nego slabi timovi. Prave razliku svakim danom, stvarajući napredak kroz male pobede - i to je ključ za motivaciju koju drugi kolega sa Harvardske škole za biznis, Tereza Amabil analizira u knjizi „Princip napretka“.
Da bi postigli tri ključna pojma, lideri na svim nivoima moraju da razmisle kako oni definišu svoju strategiju, poslove i kulturu. Saveti za njih su:
Veština: Pomozite ljudima da razviju svoje skrivene sposobnosti. Prošireni ciljevi pokazuju veru da ljudi mogu da oblikuju budućnost radije nego da budu njihove žrtve i pronalaze ponos u konstantnom učenju. Čak i u najprividnijim rutinskim sredinama, kada su ljudima dati teški zadaci za rešavanje, uz adekvatne alate i podršku svi oni mogu da urade određene stvari brže, mudrije i bolje.
Članstvo: Stvorite zajednicu ceneći individualnost. Solidarnost zajednice potiče iz prilike da se osoba potpuno istakne, što znači prodiranje izvan površnog komfora kako bi se znalo o čemu ljudi zaista brinu. Ohrabrite zaposlene da implementiraju spoljašnja interesovanja u posao. Dajte im česte prilike da upoznaju ljude u organizaciji kako bi im pomogli da bolje upoznaju jedni druge.
Značenje: Ističite i ojačavajte višu svrhu. Istaknite pozitivan uticaj posla koji zaposleni rade. Jasnost o tome kako vaši projekti ili usluge mogu da poboljšaju svet daje smernice za stvaranje prioriteta i donošenje odluka zaposlenih. Kao deo dnevnog razgovora, misija i svrha mogu i svakodnevne zadatke na kraju da učine veoma značajnim.
Visoko angažovani ljudi koji se više posvećuju mogu da doprinesu recitovanju Šekspirovih stihova koji osvajaju mušterije, venčanjima u holovima kancelarija - kao rezultat zajednice ili posebnoj, najvećoj nagradi: inovacijama koje menjaju svet.
IZVOR: Harvard Business Review
Preveo: Stefan Zrnović
Nastavak na GdeInvestirati.com...
