Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri decenije za vraćanje srpske imovine
Kosovska Mitrovica – Zahteve da im se vrati nepokretna imovina, raseljena lica koja žive na teritoriji Kosmeta, u centralnoj Srbiji, Crnoj Gori ili Makedoniji, mogu da podnesu do 3. decembra Kosovskoj agenciji za imovinu, koja posle ukidanja "Habitata", posluje od marta prošle godine. Zainteresovani do ovog roka podnose zahtev u Kosovskoj Mitrovici, Peći, Prizrenu, Prištini, Gračanici i Gnjilanu, a lica koja žive u Srbiji zahteve predaju kancelarijama u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Oni koji od 1999. godine žive u Crnoj Gori, odnosno Makedoniji, zahtev za vraćanje nekretnina podnose u Podgorici ili Skoplju.
Ukoliko Joakim Riker, šef civilne misije UN za Kosmet, ne produži naznačeni rok, to će ujedno značiti da raseljena lica kasnije neće moći da vrate uzurpiranu imovinu.
Inače, letos je Riker na svoju ruku, reklo bi se na prečac, suspendovao Uredbu 2006/10, dopunjenu Uredbom 2006/50, u kojima se garantuje vraćanje stambene imovine, ali je posle pritiska medija deo Uredbe ponovo vratio "na snagu".
U Kosovskoj agenciji za imovinu naglašavaju da se zahtevi podnose za period oružanog sukoba od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine. Od dokumentacije je neophodno da se podnese posedovni list, kopija plana, sudska odluka, katastarsko uverenje ili bilo koji drugi dokument iz Katastra. U zavisnosti da li se radi o stanu, kući, komercijalnoj imovini ili poljoprivrednom zemljištu, na uvid se podnosi kupoprodajni ugovor, ostavinsko rešenje u slučaju da je nosilac imovinskog prava preminuo, ali i komunalni računi, kako bi se i na osnovu njih utvrdilo da su podnosioci zahteva u to vreme bili na teritoriji Kosmeta.
Do sada je, kako za "Politiku" kaže Negosava Mrdaković, asistent za odnose sa javnošću u Kosovskoj agenciji za imovinu, podneto ukupno 32.976 zahteva, a Komisiji, koja inače zaseda svaka dva meseca, predato je 1.513 zahteva.
Zahteve za vraćanje imovine podnose uglavnom Srbi, jer su sa teritorije Kosmeta u vreme ratnog sukoba oni najteže bili pogođeni. Od 250.000 raseljenih, 230.000 su upravo Srbi. Ako Agencija, odnosno njena komisija, nastavi ovakvim tempom da rešava podnete zahteve, trebalo bi joj tri decenije da oni budu rešeni i da se imovina ponovo vrati u posed vlasnika.
Negosava Mrdaković kaže da "zbog procedure i nedostatka novca ovaj proces teče sporo i naglašava da je za funkcionisanje Kosovske agencije godišnje potrebno oko pet miliona evra". Po njenim rečima, već sada su u dilemi kako nastaviti sa poslom, jer nedostaju donacije koje daju američka, britanska, švajcarska kancelarija, predstavnici EU, Unmika, norveške vlade... Komisiju čine tri člana, i to dva iz redova međunarodne zajednice i jedan lokalni predstavnik.
Što se tiče procedure, Mrdakovićeva kaže da ona traje veoma dugo. Jer, zahtev se prvo registruje kod Agencije, potom se objavljuje u "Službenom listu" Kosovske agencije, pa se obaveštava stranka koja koristi imovinu, odnosno koja je uzurpirala imovinu, a obaveštenje ide i na adresu stranke koja je podnela zahtev. U proceduri koja je izuzetno komplikovana, brojni slučajevi stižu i do Vrhovnog suda Kosova, koji donosi konačnu odluku i koju tek tada Agencija sprovodi.
Za šest godina, koliko je "Habitat" postojao, od 29.160 zahteva za vraćanje uzurpirane kuće ili stana, rešeno je oko 20.000. Ali, više od 10.000 rešenih slučajeva nije moglo da se realizuje, jer je imovina bila uništena, odnosno spaljena. Tek nešto više od 4.500 ljudi je za svoje uzurpirane stanove ili kuće moglo da naplati kiriju, dok je oko 5.500 vlasnika uspelo da svoju kuću ili stan vrati u sopstveni posed.
Prema našim saznanjima, događa se da onaj ko je pristao da plaća kiriju, to učini mesec ili dva, a zatim opet po starom. Tada interveniše policija, ali i posle toga mnogi slučajevi ne budu pozitivno rešeni.
[objavljeno: ]
