Izvor: Blic, 03.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina preko berze unosna i rizična
Ukoliko ste skloni riziku, a imate novac koji ste inače namenili za štednju, jedan od načina da više zaradite je trgovanje hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi. Za to vam nije potrebno da ste finansijski i berzanski ekspert, već strpljenje i malo sreće.
Investiranje u akcije firmi po pravilu nosi sa sobom veći rizik od ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, obveznice na primer. Međutim profit koji može da se ostvari ponekad se meri i trocifrenim procentima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Za one koji nemaju puno znanja o trgovini na berzi, a imaju novca i žele da zarade više nego da novac drže na štednom računu u banci, za početak je dovoljno da naprave balansiran skup hartija od vrednosti, koji može da se sastoji delom od akcija firmi, a delom od dužničkih hartija od vrednosti, obveznica Republike Srbije za isplatu stare devizne štednje. Zapravo, potrebno je napraviti pravi odnos mogućeg profita i potencijalnog rizika.
Ipak, ko nema minimum znanja i vremena, može da uloži novac i indirektno na Berzu, preko investicionih fondova. Na Beogradskoj berzi svakodnevno se obavlja kupoprodaja akcija preduzeća i obveznica, a što je posebno bitno, ne postoji novčani limit koji ograničava obim trgovine.
Prvi korak koji zainteresovani građanin mora da učini je da od 85 brokerskih kuća, koji su članovi Beogradske berze, izabere onu koja će u njegovo ime i za njegov novac i račun da trguje hartijama od vrednosti.
Osnovni kriterijum koji treba da vodi građane kod odabira brokera je koliki je obim trgovanja pojedinih hartija vrednosti u određenom periodu, ali i da dobro oslušnu preporuke i iskustva drugih.
Prilikom razgovora sa brokerom važno je upoznati se i sa tarifnikom koji mora da je javno izložen i sa jasno izraženim cenama brokerskih usluga.
Kada rešite da trgujete akcijama, i kada izaberete brokersku kuću, za celu administrativnu proceduru ne treba vam više od jednog sata. Novac može biti deponovan u evrima koji se konvertuju u dinare tek u momentu trgovine. Kada se da nalog za kupovinu akcija, na namenskom računu mora biti dovoljno novca koji pokriva taj nalog. To je suma koja je zbir cene puta količine akcija koju nameravate da kupite plus troškovi provizije. Ne postoji minimum novca koji se mora da nalazi na namenskom računu, a sve odluke o kupoprodaji hartija od vrednosti donosi lično građanin, uz naravno konsultaciju sa brokerom ili analitičarom.
Ulaganje na tržište kapitala je dugoročnog karaktera i na kratak rok dešavaju se uzlazni ali i silazni trendovi koji ne treba da mnogo da se tiču samih ulagača.
- Bitno je da se na dugi rok ostvari zadovoljavajući prinos. U drugoj polovini oktobra, naročito poslednje nedelje bila je izražena slaba tražnja za akcijama na Beogradskoj berzi, čemu je najviše doprinelo suzdržanost inostranih investitora. Pošto oni čine najveći deo prometa na berzi, njihovo odsustvo je dovelo do slabije tražnje, što je automatski uticalo do pritiska na strani prodaje i pada cena akcija. Jedan od glavnih uzroka je politička neizvesnost, koja je uticala na smanjeno interesovanje investitora za berzu, te se njihovo jače prisustvo može očekivati tek kad politička situacija bude stabilna - objašnjava Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteze".
Inače, građani su od eventualnih zloupotreba zaštićeni. Ukoliko smatraju da su na bilo koji način oštećeni, uvek mogu da podnesu prijavu Komisiji za hartije od vrednosti.
Ukupna regionalna zbivanja na tržištu kapitala prošlog meseca nisu bila dobra, i samo je zagrebački indeks „Crobex" imao blagi rast.
Gledajući od početka godine do kraja oktobra, svi indeksi beleže rast koji je, posle Makedonije, najveći bio u Crnoj Gori. Glavni indeksi podgoričke NEX i Montenegroberze su u zelenom za 104,4 odnosno, 98,6 odsto. Sledi ih slovenački SBI20 sa 82,8 odsto.
Na sredini eks-YU lestvice su zagrebački „Crobex" i beogradski indeks Belex-15 koji u prvih deset meseci ove godine beleže rast od 59,6 odnosno 50 odsto.
Procedura
- potpisivanje ugovora o posredovanju sa brokerom koji istovremeno u Centralnom registru otvara vlasnički račun hatrija od vrednosti
- otvaranje namenskog računa kod banke koja je član Centralnog registra i deponovanje novca na te račune
- potpisivanje naloga kupovine kod svog brokera
- broker po nalogu klijenta trguje na berzi (kupuje ili prodaje)
- nakon uspešne transakcije, broker dostavlja potvrdu o realizovanom nalogu kupoprodaje
- za kliring i saldiranje transkacije rok od tri rada dana i tada ili raspolažete svojim hartijama od vrednosti, ukoliko ste ih kupili ili novcem u banci ako ste akcije ih prodali
Troškovi kupovine
Treba računati i na to da kupoprodaja akcija podrazumeva i određene troškove. To su provizija Beogradske berze (0,10 odsto), provizija Centralnog registra (zavisi od iznosa transakcije od 0,10 odsto), provizija brokerskoj kući (uobičajeno oko jedan odsto). Postoje i troškovi koje plaćate banci. Prvi za otvaranje namenskih računa (neke banke ne naplaćuju, ali ide i do 300 dinara), a potom po obavljenoj transakciji od 0,1 do maksimum 0,5 odsto. Kada se akcije koje su kupljene prodaju plaća se i porez na kapitalnu dobit od 20 odsto i to na razliku između prodajne i kupovne cene, a na celu transakciju se obračunava i plaća porez na prenos apsolutnih prava iz akcija 0,3 odsto.
Akcije sa najvećim padom cena 02.11.
Firma Cena promene%
Sunce Sombor 24.501 dinar -9,26%
Kopaonik Beograd 14.300 dinara -7,44%
Ratko Mitrović 902 dinara -5,05%
Dunav osiguranje 11.272 dinara -4,59%
Voda Vrnjci 23.000 dinara -3,94%
Akcije sa najvećim rastom cena 02.11.
Firma Cena promene%
Telefonkabl 17.773 dinara +20%
Energomontaža 25.000 dinara +13,07%
Velefarm 6.528 dinara +12,55%
Veter. zavod Subotica 2.500 dinara +8,08%
Agrobačka B. Topola 9.400 dinara +4,44%
.jpg)
