Izvor: B92, 20.Maj.2013, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovina dobar biznis
Beograd -- Iz direktne prodaje ni dinar ne stiže jedino državnoj upravi i odbrani, a u ostalim granama trgovački promet učestvuje od 0,8 do 30 % u ukupnom prometu.
U Srbiji skoro da nema delatnosti koja makar deo zarade ne stiče trgovinom. Iz direktne prodaje ni dinar ne stiže jedino državnoj upravi i odbrani, a u ostalim granama trgovački promet učestvuje od 0,8 do 30 odsto u ukupnom prometu preduzeća, pišu Novosti.
Trgovina kao dodatna delatnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najviše je zastupljena u poljoprivredi, šumarstvu u ribarstvu, a najmanje u - poslovanju sa nekretninama.
Ovo je jedan od zaključaka istraživanja "Struktura rashoda i prihoda poslovanja pravnih lica i preduzetnika", koje je Republički zavod za statistiku realizovao u okviru IPA projekta na uzorku od 17.627 preduzeća.
"Ova analiza omogućava uvid u strukturu prihoda i rashoda preduzeća u Srbiji", objašnjava Rade Ćirić, jedan od autora istraživanja.
"Daje podatke i koje delatnosti se bave kojim sporednim delatnostima. U nekim granama dodatne delatnosti donose i polovinu prihoda. Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja je da se skoro svi, uz osnosvnu delatnost, bave i trgovinom. Najveći dodatni prihodi dolaze od zakupnina. Firme često izdaju svoje prostorije i magacine."
Da nije troška radnika i investicija, u Srbiji ne bi bilo firme koja posluje sa gubitkom. Odnos troškova i prihoda, prema ovom istraživanju, najpoljovniji je u administraciji, a najnepovoljniji u građevini. Troškovi poslovanja ćata iznose svega 29 odsto prihoda, dok građevinari u materijal ugrade čak 70 odsto novca koji naplate.
"Racio ukupnih troškova pokazuje koliki su troškovi materijala i proizvodnih i neproizvodnih usluga u odnosu na ukupne prihode", objašnjava Rade Ćirić.
"U troškove nisu uvrštene nabavke osnovnih sredstava za rad, što su najčešće investicije, niti troškovi radnika."
Istraživanje otkriva i da mala preduzeća veoma često menjaju delatnost.
"Male frime to i mogu lako da rade, velikima bi promena delatnosti bila mnogo komplikovanija", dodaje Ćirić.
" Mali se lako odlučuju na taj korak. Na primer, neko ko se bavio proizvodnjom nameštaja shvati da mu se mnogo više isplati da se bavi samo trgovinom nameštaja."
Pogledaj vesti o: Dinar
