Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Jan.2025, 14:28

Trenutno stanje u sektoru svinjarstva i mogućnosti za revitalizaciju proizvodnje (AUDIO)

Često kada želimo nečim da se podičimo, navodimo istorijske primere. Kada se govori o uspešnoj proizvodnji svinja, navodimo kako je Srbija pod dinastijom Obrenović u 19. veku, koja je tada dominirala srpskom političkom scenom, igrala ključnu ulogu ne samo u političkom osamostaljenju Srbije, već i u njenom ekonomskom razvoju. Istorijski podaci govore da je Srbija sredinom XIX veka izvozila između 200.000 i 300.000 svinja godišnje. Cena jedne svinje zavisila je od veličine i kvaliteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali prosečno je bila u rasponu od 5 do 10 forinti po komadu. U socijalističkoj Jugoslaviji proizvodnja svinja nastavljena je manje u privatnom sektoru manjih gazdinstava a više u okviru velikih kombinata.

Strmoglavi pad proizvodnje nastao je devedesetih u vreme ratova, sankcija i hiperinflacije. Iz godine u godinu nakon promena dvehiljadite proizvodnja je smanjivana premda su davanja države bila sve veća iz godine u godinu.

Kada je reč o uvozu kako svinjskog mesa, tako i prasadi, koji je svake godine sve veći, za Radio Novi Sad izveštaj je pripremila Araksi Mikaelijan iz Info Tim Logistike.

Na ovako očigledan i veliki uvoz mesa iz Španije i Rusije, komentar je dao profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ivan Radović.

Radović kaže da je krajnje vreme da država mehanizmima koje su joj na raspolaganju zaštiti domaće proizvođače svinja. To nije samo pitanje ekonomske, već i socijalne politike u ruralnim područjima.

Iako u proizvodnji svinja postoji mnogo izazova, Srbija bi mogla da preduzme niz koraka kako bi revitalizovala tu proizvodnju. Da poveća subvencije i podršku malim proizvođačima - pravednija i veća finansijska podrška malim srednjim farmerima mogla bi da osigura njihovu održivost. Da smanji zavisnost od uvoza stočne hrane. Ulaganje u proizvodnju domaće stočne hrane moglo bi značajno da smanji troškove uzgoja svinja.

Važno je razvijati mere biosigurnosti. Edukacija poljoprivrednika i ulaganje u mere biosigurnosti mogle bi da smanje rizike od bolesti poput afričke kuge svinja. Trebalo bi bolje organizovati otkup i preradu. Razvoj kooperativa i ulaganje u moderne prerađivačke pogone mogli bi da pomognu proizvođačima da dobiju bolje uslove na tržištu.

Valjalo bi promovisati domaće proizvode. Ulaganje u marketing i brendiranje srpskog svinjskog mesa na domaćem i stranom tržištu moglo bi da poveća potražnju za domaćim proizvodima i na kraju, ali ne manje važno, trebalo bi bolje osmisliti i povećati podršku izvozu. Srbija bi mogla da iskoristi svoje prirodne resurse i tradiciju kako bi povećala izvoz svinjskog mesa na tržišta koja nemaju stroge trgovinske barijere.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...