Izvor: TvojPortal.com, 26.Sep.2011, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba preživeti milione budžetlija i penzionera
/dnevnik.rs/ Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ponovo je, i to po ko zna koji put, najavio temeljnu reforma javnog sektora koja će povećati efikasnost države, uz smanjenje troškova.
Međutim, ponovo nije rekao kako će to da uradi. Jasno je, naravno, da premijer mora da priča ono što građani hoće da čuju, ali je, s druge strane, jasno da od korenite reforme za mandata ove vlade neće biti ništa jer je takva reforma u predizbornoj godini nemoguća, a nije moguća >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ni „na brzaka„. Na kraju krajeva, Srbija je pre dve godine obećala MMF-u da će smanjiti broj zaposlenih u državnoj upravi deset odsto pa to, naravno, nije poštovano, čak su i zapošljavani novi.
Ruku na srce, nije Mirko Cvetković prvi premijer koji najavljuje korenite reforme, kao što, verovatno, nije ni poslednji koji ih neće sprovesti jer je situacija u Srbiji tako teška da lakih, brzih i delotvornih rešenja nema. Svi oni koji godinama trube o tome da ekonomske reforme zavise od političke volje, pričaju besmislice. Reforme zavise od političke sposobnosti da se obezbede ekonomski preduslovi za reforme. To naizgled zvuči kao fraza, ali je suštinski problem. Lako je reći „država će otpustiti 10.000 ljudi iz državne administracije ili 5.000 radnika u EPS-a, koliko se procenjuje da ih je tamo sada višak„. Problem je u tome gde će se zaposliti ti ljudi uz sve one koji su sada u Srbiji bez posla, a ima ih oko 750.000. Ako reformom stvarate još veću armiju nezaposlenih bez ikakave nade da će ti ljudi moći negde naći bilo kakav posao, kava je to onda reforma? Tačno je, naravo, da bez reforme nema ni novih radnih mesta, ali se onda vraćamo na početak jer to od naših političara slušamo godinama, ali stalno imamo otpuštanja a tek ponegde pokoje radno mesto.
Sve u svemu, Srbija je skupa i preskupa država. Od budžeta živi 118.000 činovnika i 535.000 zaposlenih u javnom sektoru, a ključni problem je u tome što u industriji radi 301.452 radnika, ili samo 17 odsto od ukupnog broja zaposlenih, što znači da tek svaki 24 građanin Srbije radi u sektoru proizvodnje. U javnom sektoru je zaposleno 30,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a to je čak tri puta više nego u zemljama Evropske unije.
Nisu samo plate problem već i penzije, za koje se polovina para izdvaja iz budžeta.
– Srbija ima ozbiljan problem s održivošću penzionog sistema i treba što pre da nastavi reforme koje su započete, pa prekinute 2005. i 2010. godine – upozorio je stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik na okruglom stolu „Privreda i održivost finansiranja penzionog sistema”. – Rešenje za poboljšanje penzionog sistema nije u povećanju stope doprinosa za obavezno penziono osiguranje, već u povećanju discipline naplate od obveznika tog osiguranja, u povećanju starosne granice i smanjenju i ukidanju beneficija za dobijanje invalidske i porodične penzije.
Lisovolik je naveo da Srbija ima visoku javnu potrošnju, koja trenutno iznosi oko 14 odsto BDP-a, u čemu velikim delom učestvuje i isplata penzija iz budžeta, i upozorio na to da trenutno više od dva miliona zaposlenih izdržava nešto više od 1,5 milion penzionera, s tendencijom da taj odnos u bliskoj budućnosti bude jedan prema jedan.
On je ukazao na to da se budžet mora rasteretiti velikih izdvajanja za penzijski fond da bi se realni sektor ojačao na duže staze. Lisovolik je predočio da reforma penzionog sistema nema alternativu ukoliko Srbija želi da poveća rast privrede.
Sve u svemu, našim premijerima, ministarima i inima ne preostaje ništa drugo nego da sprovedu reformu, a pre toga da nađu način da zaposle ljude pa da od njih uzmu novce za plate u javnom sektoru, to jest u zdravstvu, školstvu, policiji, Vojsci. Takođe, da otvore nova radna mesta pa da zaposleni plaćaju doprinose, i da se penzije isplaćuju od njih, a ne iz budžeta. To lepo zvuči, ali je teško otvariti pa baš zbog toga stalno slušamo političke bajke o tome da je za sve kriv višak zaposlenih tamo ili ovamo, jer je to samo poluistina. Dok ne shvatimo da je problem u tome što taj višak nema gde da nađe drugo radno mesto, nećemo ni početi da rešavamo probleme.
D. Urošević
Socijalna demagogija
Kao i s reformama javnog sektora, tako radimo i sa samim javnim preduzećima. Zbog socijalna demagogije i nesposobnosti kreatora ekonomske politike, mi kroz nerealane cene upropašćavamo javna preduzeća. Lakše je, naravo, reći da je struja jeftina jer ljudi teško žive, ali nije to posao onih koji vode državu. Tako može i đak prvak da vodi privredu neke zemlje. Glavni posao ekonomske i političke elite je da stvore uslove da radnici i penzioneri imaju takva primanja da mogu preživeti plaćajući i struju po realnim cenama... Uz priče o tome da gubici nastaju jer se čuva standard građana, što je i tačno, obično se zaboravi da u nekim tim i takvim preduzećima ima i korupcija, pljačke i nesavesnog poslovanja pa socijalna demagogija često posluži i kao maska za kriminal. Zar treba podsećati na Kostolac, „Puteve Srbije”, ali i na mnoge druge firme gde su bivši rukovodioci, a možda i sadašnji, na slobodi samo zbog nedostaka dokaza?
ekonomijaSrbijajavni sektorMirko Cvetkovićreformaefikasnostustede
.jpg)
