Izvor: Blic, 03.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tranzit struje mora preko Srbije
Iako Elektroprivreda Srbije (EPS) i dalje uživa apsolutni monopol, kako u proizvodnji tako i u prodaji električne energije, licencu za trgovinu strujom od Agencije za energetiku do sada je dobilo čak 19 kompanija. Otkud toliko trgovaca strujom u zemlji u kojoj tržište faktički ne postoji?
U 2006. od tranzita ostvaren prihod od 1,98 milijardi dinara ili blizu 2,5 miliona evra.
Zahvaljujući ukrštanju velikog broja prenosnih dalekovoda, Srbija je izuzetno važna tranzitna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << etapa za prenos struje iz zemalja gde postoje viškovi (Rumunija, Bugarska, BiH) ka zemljama koje imaju značajne manjkove struje (na jugu Grčka, Makedonija, Albanija i Crna Gora, a na severu Hrvatska i Slovenija).
Zahvaljujući ukrštanju velikog broja prenosnih dalekovoda, Srbija je izuzetno važna tranzitna etapa za prenos struje iz zemalja gde postoje viškovi (Rumunija, Bugarska, BiH) ka zemljama koje imaju značajne manjkove struje (na jugu Grčka, Makedonija, Albanija i Crna Gora, a na severu Hrvatska i Slovenija). Svi glavni prenosni putevi u jugoistočnoj Evropi vode preko Srbije i svako ko hoće struju da prodaje mora da je transportuje preko Srbije. Otuda i rezon trgovaca strujom da se licenciraju kod srpske Agencije za energetiku, tim pre što po našim propisima prenos struje kroz Srbiju može da vrši samo lokalno registrovano pravno lice.
Prenos struje preko naše teritorije funkcioniše tako što Elektromreža Srbije (EMS) prekogranične kapacitete prodaje na aukcijama na kojima učestvuju svi licencirani trgovci, a cena varira od jednog do tri evra po megavatu. U 2006. tranzit preko Srbije iznosio je oko šest milijardi kilovat-časova i od toga je ostvaren prihod od 1,98 milijardi dinara ili blizu 2,5 miliona evra. Tranzit čini oko 40 odsto prihoda EMS-a i manji je samo za četvrtinu od prihoda koje EMS ostvari u zemlji.
Atraktivnost Srbije kao tranzitne zone dovela je na ovdašnje tržište velike evropske igrače: švajcarsku „ATEL energiju", čiji je vlasnik francuski EDF, najveća elektroprivreda u Evropi; nemački EON, drugu najveću evropsku elektroprivredu, i ČEZ, češki gigant veoma zainteresovan za ulaganja u Srbiji.
Poziciju je zauzelo i nekoliko slovenačkih firmi, pre svih „HSE Balkan Energy", ćerka firma Slovenačke nacionalne elektroprivrede HSE. Tu su i „Korlea" d.o.o., pod kontrolom biznismena Stefana Bečvara, i „Istrabenz - Gorenje" d.o.o. u vlasništvu Igora Bavčara, jednog od najmoćnijih Slovenaca, bliskog premijeru Janezu Janši.
Slede firme čiji je značaj u ovom regionu mali ili sasvim nepoznat, a među njima najozbiljniji su švajcarski EGL i „Energy Holding SR" u vlasništvu kontroverznog rumunskog biznismena Bogdana Buzajanua. Zanimljivo je da je EPS u poslednje vreme većinu svojih nedostataka pokrio kupujući struju upravo od ove firme. Za kapital iz Češke vezane su i firme „Ezpada" d.o.o., biznismena Pavela Vnuka, i češko-srpsko-hrvatska firma „MC Invest Consulting", čiji je direktor Dragan Batalo, bivši direktor EPS. Tu su i „PCC energija" (direktor Đorđe Subotić, opet bivši direktor u EPS), britanska „Sempra Energy Europe" d.o.o., „Most energija" za koju se veruje da iza nje stoji ruski kapital, kao i dve domaće sasvim nepoznate firme - „Idim Trade", vlasnika Miše Jandrića, i „MBS Energy" Milenka Stankovića.
Treba očekivati da spisak licenciranih trgovaca strujom u Srbiji ovim nije okončan. Agencija za energetiku nedavno je donela odluku da status kvalifikovanog kupca dobiju sva preduzeća sa godišnjom potrošnjom većom od tri miliona kilovat-časova, a takvih je u srpskoj privredi oko 350. Za trgovce strujom bio je to dodatni signal za uzbunu. Jer osim tranzitnog značaja srpskih dalekovoda, očito se bliži i dan kada će i ovdašnji potrošači, oni industrijski uskoro, a domaćinstva najkasnije do 2015. godine, moći da biraju od koga će da kupuju struju. A dok se to ne dogodi, još koju godinu „uživaćemo" u monopolu EPS-a.
Licence Hamovića i Lazarevića
Među licenciranima je i srpska ekspozitura „EFT grupe" Vuka Hamovića, najvećeg trgovca strujom u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, koji više od 60 odsto posla realizuje na tržištima EU. Osim Hamovića, suvlasnici EFT-a su Svetislav Bulatović i Džejms Najs, bivši bankar sa Volstrita.
Bivši Hamovićev partner Vojin Lazarević u igri je sa dve licence. Prva je „Rudnap" čiji su suvlasnici, pored Lazarevića, bivši direktor Elektroprivrede Republike Srpske Drago Sekulić i bivši pomoćnik generalnog direktora EPS Radivoje Dangubić, a druga je PIMA. Ona je 100 odsto vlasništvo firme „Pluto International Ltd." sa Svetog Vinsenta i Grenadina, a čiji su osnivači Vladan, Olivera i Vojin Lazarević, svi iz Kotora.
