Izvor: Blic, Beta, 05.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tomićevi partneri opet u NIS
Predstavnici Srbije u UO NIS uprkos neraščišćenim računima države sa švajcarskom kompanijom „Vitol" odobrili su da joj se dodeli posao isporuke sirove nafte. Tako se i dalje prećutkuje da ta firma nije dostavila završni račun o poslovanju „Eurol internešenela", zajedničkog preduzeća sa NIS.
Zbog toga su protiv svojevremeno čelnika NIS iz redova SPS-a podignute krivične prijave i vođena je istraga zbog uzimanja mita, ali epiloga još nema.
„Vitol" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je krajem marta dobio posao isporuke milion tona sirove nafte na tenderu koji je raspisan posle preuzimanja NIS od strane „Gasprom njefta". Odluka je pre neki dan prošla Upravni odbor NIS-a, u kome sede Dušan Petrović, Dušan Elezović, Biserka Jevtimijević-Drinjaković, svi predstavnici DS-a i Nikola Martinović, ispred SPS-a.
„Vitol" je renomirana evropska kompanija, ali poznata po aferi sa prodajom iračke nafte iz akcije UN „Nafta za hranu". Prema krivičnoj prijavi NIS, visoki funkcioneri SPS Dragan Tomić, bivši direktor NIS, Goran Marković, direktor „Jusika", ćerke firme NIS, i Dušan Vuković, bivši direktor Direkcije za spoljnu trgovinu NIS, od decembra 1997. do jula 2000. uzimali su procenat od transakcija prodaje iračke nafte, čime su oštetili domaću kompaniju za 660.000 dolara i 184.000 maraka.
Do saradnje „Vitola" i NIS-a došlo je posle dogovora Iraka i Srbije o posredovanju u prodaji nafte. Ugovor dve zemlje predviđao je da posrednik za određenu proviziju bude deo NIS-a – Jugopetrol. Međutim, u igru je ušao „Vitol", s kojim je NIS osnovao zajedničku firmu „Eurol internešenel" na Bermudskim ostrvima. Poslovanje „Eurola" bilo je predmet zvanične istrage nadležnih organa u Srbiji u 2001. godini, što je rezultiralo blokadom računa tri domaća direktora u Švajcarskoj, ali i kasnijom deblokadom.
Posle desetak godina pauze „Vitol" se pojavio na tenderu NIS-a u aprilu prošle godine za isporuku 240.000 tona sirove nafte. Njihova reinkarnacija poklapa se s ulaskom Socijalističke partije Srbije u novoformiranu Vladu. U prvom pokušaju nisu uspeli, ali su se pojavili na sledećem tenderu za isporuku milion tona od jula 2008. do februara 2009. godine i dobili posao.
– Sporno je tada bilo što ova firma nikada nije dostavila završne račune za poslovanje „Eurola", pa se ne zna da li duguje nešto NIS-u. U tenderskoj dokumentaciji pisalo je da NIS zadržava pravo da odbije ponudu ukoliko sa ponuđačem ima sporni dužničko-poverilački ili poslovni odnos. Baš ono što bi moglo da se kaže za „Eurol", odnosno „Vitol". Na čelu NIS-a tada su bili kadrovi DS-a Miloš Saramandić i DSS-a Srđan Bošnjaković. Očigledno da je reč o konsenzusu skoro svih političkih stranaka o poslu s njima. Time se prelazi preko krivičnih prijava i namere da se utvrdi kako je poslovala zajednička firma „Eurol" – kaže naš sagovornik iz NIS-a.
Ovaj sagovornik kaže da je „Vitol" dobio posao čisto u oba navrata posle postupka pogađanja u kome je učestvovalo više ponuđača. Stranu firmu predstavljao je Steva Jovanović, čija je firma i ranije radila neke poslove za NIS. Ponudili su, kako navodi, najnižu cenu i zasluženo dobili posao. Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko izjavio je da je tender sproveden po novom sistemu i da je znatno proširen krug mogućih isporučilaca. „Na kraju smo uspeli da povećamo rok plaćanja prema ugovorima sa postojećih 30 na 60 dana. To će omogućiti diversifikaciju isporuke nafte u rafinerijama kompanije, a takođe i povećati stabilnost i rentabilnost rada rafinerijskog bloka", istakao je on.
Nije jasno da li su Rusi namerno ili nenamerno prešli preko završnog računa zajedničke firme sa „Vitolom". Čudno je da im to nije zasmetalo u situaciji kada proveravaju sve ugovore i poslove prethodnog rukovodstva NIS osporavaju završni račun i negoduju zbog prodaje imovine pre preuzimanja firme.
Inače, istraga o direktorima NIS-a pokrenuta je u junu 2001. godine, a pet meseci kasnije, u novembru 2001, tadašnji okružni tužilac Rade Terzić poslao je pismo švajcarskim vlastima da zamrznu njihova sredstva, u kome se navodi da je utvrđeno da trojica funkcionera poseduju račune u stranim državama koji su korišćeni za uplate i isplate. Računi su blokirani, ali su kasnije odblokirani, međutim nije razjašnjeno zašto se to desilo, kao što nisu saopšteni ni rezultati pokrenute istrage. Okružno tužilaštvo je 2002. odustalo od krivičnog gonjenja, ali je kasnije ponovo pokrenulo postupak.
Jalova istraga
U istrazi je, kako je preneo „Insajder", otkriveno da je „Eurol” na nezakonit način prisvojio 1.719.156 dolara. Takođe, utvrđeno je da je „Vitol" isplatio Tomiću pet miliona dolara u dobrotvorne svrhe i sume od 51.866 dolara, 25.322, 11.543 i 60.856 dolara u vidu donacija. Isplaćeno je i 300.000 dolara kao nagrada za direktora, odnosno Tomića. Njegova ćerka Tamara Tomić-Vajagić, kao član uprave „Eurola", primila je 300.000 dolara. Direktori su dobili od „Vitola" u kešu u nekoliko navrata u drugoj polovini 2000. više od 180.000 maraka, a nešto od novca je prebačeno i na račun „Dži trejda" iz Praga, što je takođe firma trojice direktora.
Večera s Borom Miloševićem
Borislav Milošević, bivši ambasador Jugoslavije u Rusiji i brat pokojnog Slobodana Miloševića, polako postaje jedna o glavnih spona Rusa i srpske države. Nadležni negiraju njegovu posetu Ministarstvu energetike krajem prošle nedelje. Međutim, kako „Blic nedelje" saznaje, Milošević je u četvrtak u beogradskom hotelu „Hajat" večerao sa Aleksandrom Medvedevim, pomoćnik direktora„Gasproma" i ministrom Škundrićem. Sutradan je održan zvaničan sastanak „Gasproma" i predstavnika Srbije.
