Izvor: RTS, 08.Mar.2015, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Težak put od državnog radnika do privatnika
Pre mesec dana Vlada je objavila spisak 188 preduzeća koja idu u stečaj, a za 5.000 zaposlenih u tim firmama pripremljen je socijalni program po kojem mogu da dobiju otpremnine do 8.000 evra. Iako ističu rokovi za prijavljivanje, u Ministarstvu rada kažu da je interesovanje malo.
Upozoravaju, stečajevi će svakako biti pokrenuti, a radnici bi mogli da ostanu bez otpremnina.
Za 50 preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koja idu u stečaj, a imaju manje od pet zaposlenih, rok da dostave zahteve za otpremnine ističe za sedam do 10 dana, a za one sa više zaposlenih za mesec. Međutim, do sada je to uradilo samo jedno preduzeće, i to samo za jednog radnika.
"Mi imamo informacije pojedinih preduzeća da radnici uopšte ne žele, nisu zainteresovani za socijalni program. Radnici ne žele da se izjašnjavaju, žele i dalje da ostanu u preduzećima. Ako ne dostave zahteve, Agencija će pokretati stečajne postupke i radnici će ostati bez sredstava", kaže Rosimirka Todorović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja.
U tom slučaju, radnici će, kaže, dobijati samo osnovnu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavenje. Na drugoj strani je iskustvo onih koji su se odlučili i uzeli otpremnine po prethodnom programu, pre Nove godine.
"Tih 6.400 evra ništa mi ne znači, bolje bi bilo da sam ostao da primam neku platu od 25.000. Treba mi još 7-8 godina do penzije", kaže bivši radnik "Zorke" u Šapcu Zoran Lazarević.
"Uzeo sam socijalni program – 10 prosečnih plata. Taj novac je trenutno u banci, planirao sam nešto da uradim, ali kakva je situacija ostavio sam za ne daj bože", kaže Saša Stoiljković, nekadašnji radnik "14. oktobra" u Kruševcu.
"Kao optremninu dobio sam 370.000 dinara. Razmišljao sam da uložim u neke poslove, ali bilo je malo. Nisam imao sređene zube, jer su primanja bila neredovna, registrovao sam auto, pa sam onda dao nešto deci, pa onda obaveze – mesečne. Tako se gomila dosta smanjila", kaže Zlatibor Blagojević, takođe iz "14. oktobra" u Kruševcu.
Ni maksimalna otpremnina od 8.000 evra, kažu upućeni, nije dovoljna za prelazak od državnog radnika do privatnog preduzetnika.
"Tih 8.000 je izuzetno mali kapital da bi se započeo bilo kakav preduzetnički biznis. Drugi hendikep su izuzetno teški uslovi privređivanja, u kojoj su ogromna siva ekonomija, nameti, sudstvo neefikasno, skupi krediti, smanjena tražnja – i javna i lična", ističe Milan Knežević iz preduzeća "Modus".
"Sredstva koja dobijaju kroz otpremnine i kroz podsticajna sredstva ne mogu biti uvek dovoljna, ali mogu biti dobra osnova ako postoji struktura ideja, da to bude dodatni izvor, da ih stimuliše da započnu svoj biznis", smatra Zoran Martinović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Buduće nezaposlene Nacionalna služba za zapošljavanje čeka spremno, uglavnom sa savetima i programima za prekvalifikaciju, da bi ih pripremila za nove poslodavce.
