Izvor: B92, 06.Jan.2017, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teška dilema Hrvata: Prodati HEP, vratiti MOL?
Pariz -- Zagreb bi prodajom četvrtine HEP-a mogao da namakne oko 4,6 milijardi kuna (607 miliona evra), što neće biti dovoljno za preuzimanje Ina iz ruku MOL-a.
Kako piše Blumberg, za 4,6 milijardi kuna može da se kupi samo 15 odsto deonica Ina, prema sadašnjoj ceni na berzi, prenosi tportal.
"MOL drži 49 odsto deonica Ine, a hrvatska vlada 45 procenata. Prema vrednosti na berzi, MOL-ov udeo vredi 17,4 milijarde kuna. Drugim rečima, vlada bi trebalo da proda 80 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posto HEP-a kako bi preuzela Ina", navode "Blumbergovi" analitičari.
Nakon Inicijalne javne ponude (IPO), kako dodaju, HEP bi na berzi vredeo oko 18,4 milijarde kuna i postao bi 43. najveća energetska kompanija u Evropi, uporediva sa švajcarskim BKW-om ili nemačkim Uniperom.
"Verovatni kupci akcija HEP-a bili bi hrvatski penzioni fondovi. Inostrani investitori će biti oprezni zato što hrvatska vlada želi da zadrži potpunu kontrolu nad HEP-om", zaključuju analitičari "Blumberga".
Tportal se u nastavku teksta bavi pitanjem treba li uopšte prodati HEP i podseća da su neke zemlje odavno privatizovale sektor proizvodnje električne energije, dok druge čuvaju proizvodnju struje u državnim rukama.
Zagovornici privatizacije po modelu koji predlaže premijer Andrej Plenković i njegova desna ruka Martina Dalić (prodaja 25 posto HEP-a minus deonica kako bi država zadržala upravljačka prava) navode da bi prodajom u HEP ušla kultura upravljanja koju ima privatni sektor, navodi se u članku.
"Dakle, HEP bi postao 'privatniji' zbog zahteva novih vlasnika koji bi došli iz korporativnog sveta, ali bi država i dalje imala glavnu reč".
Protivnici privatizacije još su jasniji u svojim argumentima - navode da se energetska nezavisnost zemlje ne može čuvati prodajom energetske kompanije i da problem Ina ne sme i ne može da rešava HEP, piše tportal.
