Izvor: Politika, 26.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terapija za zdravstvo
Državni domovi zdravlja sa viškovima i ljudi i prostora. – U bolnicama i ko ne mora. – Zašto raste armija zaposlenih
Koliki su stvarni prosečni troškovi jednog pregleda kod lekara opšte prakse ili usluge u državnom domu zdravlja u Srbiji, kad se uračunaju troškovi rada medicinskog i nemedicinskog osoblja, od direktora i lekara, sestara, šalterskih službenika do vozača, portira, spremačica, izdaci za struju, vodu, grejanje, medicinski materijal, održavanje zgrada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opreme...
Na potragu za odgovorom na ovo pitanje juče između 11 i 15 časova, izgubili smo ne samo četiri sata, nego i gomilu reči i nerava da objasnimo šta hoćemo onima koji dobro znaju šta pitamo, ali ne žele da daju traženi podatak. U više ponovljenih pokušaja kontaktirali smo Ministarstvo zdravlja, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije". Razgovarali smo sa najmanje četiri-pet sekretarica i isto toliko pi-ar službenika, ljubaznih i neljubaznih. Naišli smo na razumevanje i dobili terminološke lekcije, ali ne i traženu informaciju.
Po cenu da nas neko demantuje, upustili smo se u samostalnu računicu. Ako je samo iz republičke zdravstvene kase prošle godine na primarnu zaštitu otišlo 40 milijardi dinara i ako je tačan nezvanični podatak da je u domovima zdravlja i ambulantama obavljeno oko deset miliona pregleda, odnosno pruženo toliko usluga, onda je računica prilično prosta: prosečan trošak jednog pregleda, odnosno usluge je oko 4.000 dinara. Drugo je pitanje što pacijenta, koji, recimo, dođe bez overene zdravstvene knjižice poseta lekaru opšte prakse košta, kako su nam rekli u jednom državnom domu zdravlja u centru Beograda, samo 352,88 dinara. Istovremeno, u jednom drugom, ali privatnom domu zdravlja isti pregled košta 1.800 dinara, a najskuplji kod specijaliste (ORL sa ispiranjem) – 4.500 dinara. U proseku, kažu, oko 2.500 dinara. Toliko plati pacijent i u toliko privatnik upakuje i svoje troškove i – profit. Država to ne uspeva.
Između prosečnog troška, sa profitom, kod privatnika i prosečnog troška, bez profita, u državnom domu zdravlja, smestila se gomila neracionalnosti velikog sistema i veliki prostor za uštedu u ovom segmentu javnog sektora. A podaci iz najnovije studije Svetske banke ukazuju da više od polovine od 159 domova zdravlja u Srbiji radi sa dve trećine ili manje svog maksimalnog kapaciteta, uz velike razlike u produktivnosti pojedinačnih ustanova.
Naravno, nije samo problem u domovima zdravlja. Analiza i sektora primarne zaštite i bolnica, tačnije na svim nivoima srpskog zdravstva, pokazala je da bi bilo moguće održati sadašnji nivo pružanja usluga (ne dirajući u prava pacijenata) uz manje ulazne troškove, nastavljajući trend smanjivanja broja postelja i osoblja, iniciran pre nekoliko godina. Ali ovoga puta uz pažljivo odmeravanje prave mere veličine i ustanova i broja i potrebne strukture osoblja.
Pošto je sistem finansiranja zdravstvenih ustanova zasnovan na broju odobrenih postelja, namera Ministarstva zdravlja da smanji broj postelja za 3.000, ako se sprovede, smanjila bi troškove, smatraju u Banci. Jer, bolnička nega odnosi nesrazmeran deo ukupne potrošnje za zdravstvo. Između 2005. i 2008. godine, realni izdaci za bolničke ustanove porasli su za oko 40 odsto, što je gotovo dva puta više od ukupne potrošnje, pa tako sada bolnice jedu polovinu fonda za zdravstvo. To je znatno više od prosečnog udela u potrošnji za bolničko lečenje u zemljama OECD – 38 odsto. Na troškove ambulantnog lečenja u Srbiji odlazi 24 odsto, a u pomenutoj grupi zemalja oko 31 odsto.
Objašnjenje je jasno: zdravstveni sistem se isuviše oslanja na bolničku negu, a pacijenti dolaze u bolnicu i za ono što mogu da obave i u domu zdravlja, uz dodatne neracionalnosti i u bolnicama. Problem leži i na nivou primarne zaštite – ukoliko lekari u domovima zdravlja nemaju podsticaj da rade, oni će lako upućivati pacijente u bolnice i na taj način će otvarati, umesto da čuvaju vrata sistema, objašnjava se u studiji.
Izlaz je u promeni načina finansiranja koji bi bio stimulativniji za primarnu zaštitu – prelazak na sistem glavarine, odnosno naplate troškova po pacijentu, a na višim nivoima – po učinku. To bi donelo i jasnije troškove, ali i kazne i nagrade za ustanove i osoblje.
Svetska banka sugeriše zdravstvenim vlastima Srbije i da razmotri smanjenje broja zaposlenih, ali ciljano. Na to upozorava i prethodno iskustvo u smanjenju radne snage, kada je dobrovoljni raskid radnog odnosa doveo do neželjene selekcije – odlaska najkvalifikovanijih lekara, a ostanka nemedicinskog osoblja. U principu, broj lekara nije u neskladu sa onim u zemljama EU. Na 100.000 stanovnika je nešto viši u Srbiji nego u novim, a znatno manji nego u starim članicama EU. Međutim, postoje i podaci o viškovima lekara u domovima zdravlja. U Evropi (prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije) u proseku postoji jedan lekar primarne zaštite na 3.500 stanovnika. U Srbiji je taj odnos jedan prema 782. Broj nemedicinskog osoblja – 26 odsto od ukupnog broja 2007. godine – takođe je previsok. U domovima zdravlja više od petine osoblja je nemedicinsko – 6,4 administrativno i 16,5 procenata tehničko.
Mada je tokom 2005. i 2006. godine zdravstvo dobrovoljno, uz otpremnine, napustilo 14.400 ljudi, tada započeto raščišćavanje viškova nije nastavljeno. Naprotiv. Ukupan broj zaposlenih je porastao sa 108.975 u 2005, na 111.068 u 2008. godini, po podacima iz najnovije studije. Neka nova zapošljavanja predstavljaju zamenu za one koji su otišli kroz program dobrovoljnog raskida radnog odnosa, ali neka i ne, primetili su analitičari. Uz opasku da se u Srbiji sve više govori da su direktori bolnica pod pritiskom da otvaraju nova radna mesta, bez obzira na potrebe.
Da li pod pritiskom ili iz stvarne potrebe ali, kako primećujemo, uskoro ni seoske ambulante neće biti bez čoveka za odnose sa javnošću i zaštitnika prava pacijenta, od kojih ni novinari ni pacijenti do sada nisu, čast izuzecima, videli neke vajde. Da ne govorimo o onima u zdravstvenoj administraciji Srbije.
Vesna Jeličić
(Sutra: Koliko Srbiju košta zdravlje)
[objavljeno: 27/08/2009]
