Izvor: TvojPortal.com, 02.Dec.2011, 18:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tehnokratska vlada Srbije: sanjanje lepše budućnosti
Smrt Ante Markovića, inženjera po struci, naterala me je da se zamislim o tehnokratskoj vladi Srbije – vladi čiji bi članovi bili isključivo inženjeri mašinstva, elektrotehnike, tehnološki, poljoprivredni, programeri… U takvoj vladi bi bio zabranjen pristup ekonomistima (posebno ekspertima) i bankarima. Političari bi se preusmerili na humanitarni rad, kako bi uvek nešto delili i poklanjali.
Za razliku od ekonomista koji kada se suoče sa dva problema naprave treći, inženjeri prvo sagledaju probleme, a onda rešavaju probleme jedan po jedan, ili istovremeno.
Najbolji srpski ekonomski analitičar je Stojan Stamensković, diplomirani matematičar. Tik uz njega je Dr. Miladin Kovačević, takođe matematičar.
Ideja nije originalna, u Kini je prethodnih deset godina kompletan državni vrh sačinjen od inženjera kako bi uspešno projektovali visok ekonomski rast. Sledećih deset godina Kinom će upravljati psiholozi i sociolozi, a kako bi od toliko velikog ekonomskog rasta što veću korist imali obični građani.
Nasuprot Kini, u Evropi (Grčkoj, Italiji…) na vlast dolaze bankari, da bi sproveli stečaj nad državama u interesu banaka. Hoće li se ovo i Srbiji dogoditi, ili je moguće krenuti po ugledu na Kinu, ili Republiku Srpsku, u pravcu brzog ekonomskog rasta?
Znači, razvijam tezu šta je sve moguće učiniti kako bi se Srbija ekonomski oporavila i razvila u roku od, recimo pet godina.
Da ono što sledi nije nemoguće poslužiće mi dva primera: Austrijska okupacija Srbije u 18. veku i rezultati industrijske proizvodnje u Republici Srpskoj u prethodne tri godine.
Kada je Austrija zaposela Srbiju 1718. našla ju je zapuštenu, ratom opustošenu i gotovo raseljenu. U ratovima 1683-1689 i 1716-1718. neke nahije u Srbiji ostale su gotovo puste. Po izveštaju komesara za razgraničavanje u Srbiji grofa Najperga, u Kragujevačkoj nahiji dolazilo je 1718. godine na 38 naseljenih sela 160 nenaseljenih, u Resavskoj nahiji na 16 naseljenih sela 54 pusta. U ostalim nahijama Srbije koje je zaposela Austrija nisu bile tako loše razlike između naseljenih i nenaseljenih mesta; pored svega toga, po D. Panteliću, u Srbiji je tada dolazilo 386 nenaseljenih sela na 664 naseljena, dakle na 8 naseljenih sela dolazilo je 5 pustih. Po popisu stanovništva u Srbiji 1720.g., prema Alteru, činovniku Dvorskog komorskog veća, ona je imala jedva četiri hiljade porodica.
Velike napore ulagali su novi gospodari Srbije u otvaranju i eksploataciji rudnika. Državne vlasti su se raspitivale i slale stručnjake da istražuju mesta gde se nekada kopala i prerađivala ruda. U nekim starim rudnicima, kao na Avali i pod Rudnikom, počeli su radovi. Na Rudnik se obratila najveća pažnja; u eksploataciji njegovih ruda uložen je veliki kapital; dovedeni su Sasi, rudari iz Erdelja, i rad je započeo 1724 godine.
Republika Srpska je u prethodne tri godine, kada je u većini evropskih zemalja smanjena, povećala industrijsku proizvodnju za 33%, što je u proseku 10% godišnje, zahvaljujući oživljavanju proizvodnih kapaciteta u oblasti prerade naftnih derivata. Rast u prerađivačkoj industriji izneo je nepunih 50%.
Znači, ukoliko bi tehnički mozgovi preuzeli rukovođenje državom bilo bi moguće da u roku od pet godina se poveća industrijska proizvodnja poveća za 50% (i tada bi bila za četvrtinu manja nego davne 1989. godine), udvostruči robni izvoz, i značajno poveća broj zaposlenih lica.
Neophodni preduslovi bi bili:
- Zatvoriti sva curenja iz ekonomskog sistema. Srpska ekonomija je bušna kao švajcarski sir, ili suva kao pustinja, pa koliko god da se novca unese ne postoje nikakvi vidljivi efekti. Da bi se “zatvorila curenja” neophodno je da se pojačaju kontrolni mehanizmi države (istražni organi, carina, javne nabavke…)
- Zavesti striktnu primenu zakona u svim oblastima i dosledno se držati prava, a ne kao sada donositi zakone koji nikada neće zaživeti;
- Sprečiti i neutralisati bilo kakvo “štetočinsko” ponašanje bilo koga, kako bi se onemogućili potencijalno dobri projekti;
Kako bi bilo moguće, i koji projekti bi do toga doveli, da se ostvari visok rast proizvodnje i oporavak izvoza uz rast zaposlenosti?
Neophodne mere:
- Veliko povećavanje zarada tužiocima, sudijama i specijalnim policijskim i vojnim jedinicama kako bi se sprovodili zakoni;
- Maksimalno pojednostavljivanje svih procedura za poslovanje kako bi se privuklo što više firmi iz Nemačke, Italije, i iz drugih zemalja Zapada da proizvode u Srbiji;
- Matematičko-pravno rešavanje problema nelikvidnosti: matematičko kroz multilateralne kompenzacije, a pravno kroz brz proces stečaja;
- Rešavanje problema neprivatizovanih bivših velikih industrijskih kapaciteta, kako kroz privatizaciju, državno organizovanje proizvodnje ili stvaranje poslovnih inkubatora za sadašnje i bivše radnike i zainteresovane inženjere i preduzetnike;
- Poresko rasterećivanje najnižih zarada i striktno kažnjavanje rada na crno. Ukoliko je neophodno, povećati PDV kako bi se smanjio budžetski deficit;
- Povećavanje poljoprivrednog budžeta kako bi se subvencionisao rast proizvodnje mesa, voća i povrća;
- Omogućavanje i olakšavanje realizacije svih dobrih poslovnih ideja;
Ekonomski potencijali:
- Najavljena mogućnost gradnje četiri gasne termoelektrane, uz poštovanje ekoloških i bezbednosnih preduslova;
- Ulaganja Kineza u energetske kapacitete EPS-a;
- Neprivatizovana industrijska preduzeća;
- Medicinski turizam;
- Voćarstvo.
Može se dugo nabrajati, ali čitaocima savetujem da pročitaju tekstove Davida Đumića na našem portalu.
Izvor: www.makroekonomija.org
ekonomijaSrbijaante markovictehnokratska vladaidustrijska proizvodnja
.jpg)
