Izvor: Politika, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski rekorder bez struje i telefona
Kad padne kiša i dune vetar u Mirosaljcima kod Arilja vlasnik najrodnijih malinjaka na svetu Milomir Stojić nađe se u nevoljama
Mirosaljci kod Arilja – U rodnim i živopisnim Mirosaljcima, kad se od Arilja krene ka Ivanjici, sve se crveni od krupnih sočnih plodova maline. Kud pogled krene odmah su u vidokrugu uredni malinjaci puni berača, vredni domaćini u pokretu, prepune gajbe slatkog "crvenog zlata". Tu su i bogatim rodom pritisnute parcele nadaleko čuvenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proizvođača Milomira Stojića, nezvaničnog svetskog rekordera po prinosu maline. Međutim, tu su i ozbiljne nevolje sa čestim prekidima struje, lošim telefonskim vezama, izlokanim seoskim putevima.
Blagorodan kraj, a zaboravljen. Kako ovde pričati o internetu, vezama sa svetom, stremiti još većem izvozu bez koga nema zarade od maline kad, kažu nam u selu, čim zaduva jači vetar i padne kiša Mirosaljci obično ostaju bez struje i telefonske veze. I u takvim prilikama, u problemu koji nije od juče, porodica Stojić ima malinjake bolje nego iko u ariljskom kraju, srcu srpske malinarske proizvodnje. I sprema se da ove godine svoj svetski rekord obori.
Milomir Stojić je još 1990. godine, gajeći malinu u brdima Mirosaljaca, postao republički rekorder u prinosu po hektaru. Rodilo mu je tada 27 tona na jednom hektaru i tako dobre rezultate on postiže godinama, poslednjih sezona i bolje. Od pre nekoliko godina i javnost i nauka se sve više interesuju za vrhunske prinose i izvanredan kvalitet na velikim površinama, u čemu Milomir prednjači. Gaji sada malinu na oko četiri hektara i rađa mu bolje nego igde. Kaže da je ne samo višestruki rekorder Srbije već je prošle godine nezvanično proglašen za svetskog rekordera. Njegov prinos od 30 tona sorte "vilamet" po jednom hektaru smatra se svetskim rekordom. A u lepote i blagodati njegovog malinjaka uverio se i svet: kad se svetski kongres o malini održavao na Zlatiboru predstavnici zemalja učesnica posetili su Stojićeve malinjake i divili se.
– Svi malinjaci su mi u brdu, tu malina bolje uspeva jer ima prirodno provetravanje, lakše ju je zaštititi od truljenja – objašnjava tajnu svog uspeha ovaj vredni domaćin. – Važan je izbor parcele, dobar sadni materijal koji lično proizvodim, kao i primena agrotehničkih mera sa znanjima o analizi zemljišta, u čemu koristim pomoć stručnjaka. Presudno je, ipak, iskustvo u ovoj proizvodnji, budući da se četvrt veka njome bavim, te stalna ulaganja. I vredan rad: čitava moja porodica, supruga Ranka, deca Dragan i Biljana i ja sasvim smo posvećeni ovom poslu, skoro tokom cele godine. Ovih dana radimo i po 18 sati dnevno, a imamo i do 80 sezonskih radnika.
Dok se drugi služe sistemima za navodnjavanje, Milomir ima svoj recept kako da malina ni za najvećih vrućina ne bude žedna. Rešava to obradom zemljišta i đubrenjem, frezira po velikim žegama, više puta okopava. On malinu "uči" da sama iz zemlje vodu izvlači.
Inače, ova sezona je, uprkos vrućinama, jedna od rodnijih (i sa dobrom otkupnom cenom, koja je preskočila jedan evro). Prošlo je već oko jedne trećine berbe i Stojić može da proceni kakav će ukupan rod imati. Kaže, najmanje će biti 28 tona "vilameta" po hektaru i 20 tona "mikera", sorte koju odnedavno gaji, a nije bez izgleda da rod bude i veći, preko 30 tona po hektaru "vilameta", što bi moglo da donese nov nezvanični svetski rekord. A njegova malina je vrlo kvalitetna, uvek je preko 80 odsto najkvalitetnijeg "rolenda".
I u tolikom obilju plodova, u doba kad su svakojaki i najzabačeniji krajevi dobili dobro napajanje strujom i pouzdane telefonske veze, ovi delovi Mirosaljaca kubure sa tim osnovnim tekovinama civilizacije.
– Struja nam često nestaje, problemi su sa elektromrežom. Čim je veća vremenska nepogoda nastaju prekidi. Seoska trafo-stanica pravljena je pre 40 i više godina, kad su kućama u selu bile potrebne samo sijalice. U ariljskoj distribuciji su mi rekli da im nedostaje novca da naprave novu trafo-stanicu. Drveće oko linije u selu treba raskresati. Prekidi struje mi stvaraju nevolje ne samo oko uređaja u domaćinstvu nego i za rad hladnjače koju posedujem – žali se Milomir.
Slična priča je i sa fiksnom telefonijom. Centrala za selo im je stara, nije digitalna, nevreme takođe stvara nevolje, veze su im, kažu, katastrofalne. Naravno, internet ne mogu da koriste, izuzev u kasnim noćnim satima kad su već "mrtvi umorni" od dnevnog rada. A zna se šta svetska mreža znači za izvoznu proizvodnju jednog svetskog rekordera. Nije bolje ni sa mobilnom telefonijom. Telekomova 064 nema signal ni kod kuće Stojića, ni u malinjacima, Telenorova 063 je kod kuće pokrivena, dok u brdu, gde je sav posao proizvodnje maline, nije. I sve to na samo desetak kilometara putem do bogatog Arilja, opštine sa najrazvijenijom malom privredom u zapadnoj Srbiji.
– U toku su, istina, poslovi na poboljšanju telefonske linije, ovde se planira nova digitalna centrala. Do Nove godine su najavili završetak tih radova, videćemo – dodaje malinar rekorder.
Posebna priča su putevi u Mirosaljcima i okolini. Većina je u lošem stanju, ponegde se jedva prilazi, odavno asfaltirani putni pravci su vidno propali. Sve do ove godine Milomir je stalno prolazio četiri kilometra makadamom od kuće do parcela, s mukom se probijao.
– Prošle godine, zahvaljujući razumevanju predsednika ariljske opštine dr Zorana Mićovića, napravljen je asfaltni put u brdima do zaseoka gde su mi malinjaci. To moram da pohvalim, jer sam to doživeo kao podršku u onome što postižem. Sada očekujem da će se, takođe s razumevanjem, na isti način rešiti problemi oko struje i telefona. Nisam od onih što jadikuju, ali mislim da Mirosaljci bar toliko zaslužuju – kaže nam na kraju Milomir Stojić.
Branko Pejović
[objavljeno: 29.06.2007.]
.jpg)
