Izvor: Blic, 31.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan štednje u senci finansijske krize
Svetski dan štednje, 31. oktobar, poslovne banke u Srbiji danas obeležavaju ističući podatke o deviznoj štednji, preko 5,7 milijardi evra, i dinarskim depozitima, iznad 10,6 milijardi dinara.
Kada je, 2001. godine, počela reforma bankarskog sektora ukupni depoziti iznosili su oko 348,3 miliona evra.
Svetski dan štednje obeležava se u znak sećanja na skup bankara iz 25 zemalja sveta 1924. godine u Milanu, kada je ovaj datum i proglašen Danom štednje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Srbija ga dočekuje sa deviznim rezervama od oko 10,3 milijarde evra, od čega su rezerve NBS krajem septembra bile oko 9,7 milijardi evra, što je za 3,5 puta više od dinarske novčane mase.
Domaći bankarski sektor obeležiće Dan štednje u senci svetske finansijske krize, koja, po ocenama domaćih i stranih eksperata, ipak neće imati značajnije posledice po domaći bankarski sektor.
Restriktivna monetarna politika NBS doprinela je da domaći bankarski sektor uspešno amortizuje negativne efekte svetske finansijske krize, a Vlada Srbije donela je niz mera za ublažavanje efekata.
Jedna od njih je povećanje nivoa osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, koju je vlada uputila kao zakonski predlog na usvajanje Skupštini Srbije, po hitnom postupku.
U proteklih osam godina, posle poljuljanog poverenja u domaći bankarski sektor i likvidacije velikih banaka, od oktobarskih promena 2000. godine finansijske institucije u Srbiji imale su najbrže i najkvalitetnije reforme od svih sektora u zemlji. Za to je Srbija dobijala visoke ocene Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih svetskih institucija.
U 2001. godini na štednim računima građana bilo je oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. štednja je premašila dve milijarde evra, 2006. bila je više od 3,3 milijarde evra, dok je 2007. iznosila više od 5,1 milijardu evra.
U bankarskom sektoru posluje 35 banaka, od kojih je oko 70 odsto sa većinskim stranim kapitalom.
