Izvor: Politika, 10.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska cena pšenice mesi domaći hleb
Srbija za izvoz ima još najmanje 200.000 tona žita, ali da bi se sprečila nova poskupljenja treba ukinuti uvoznu carinu
Pšenica je u poslednjih sedam dana ponovo poskupela u Srbiji i cena hlebnog žita dostiže i 27,16 dinara po kilogramu. Nikad skuplja. Bar u dinarima, jer je, poređenja radi, 2008. dostigla cenu od 280 evra, a sada je oko 230 evra po toni.
Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je tim povodom da su „veliki igrači” na srpskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tržištu „izmanipulisali” poljoprivrednike i otkupili ceo rod pšenice po niskoj ceni.
„Pšenica je u rukama velikih igrača koji su izmanipulisali primarne proizvođače da prodaju pšenicu po upola nižoj ceni od trenutne. Sasvim je jasno ko tu pravi profit”, rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare u Produktnoj berzi.
Ministar trgovine složio se s predlogom ministra poljoprivrede Saše Dragina o preduzimanju mera kako bi se izvoz pšenice opteretio carinom ili izvoznom taksom, što bi dovelo do destimulisanja izvoza.
„Nisam se nikada pokajao zbog predloga da se 2008. zabrani izvoz pšenice i kukuruza. Zato sam saglasan da se preduzmu neke mere kako bi bilo više pšenice na našem tržištu”, rekao je Milosavljević.
Ako se sve ovo ima u vidu nameće se pitanje da li će pekari ovo poskupljenje sirovine ukalkulisati u veću cenu hleba, jer je poskupelo i brašno za oko pet dinara po kilogramu pa mu je cena 35 dinara. S obzirom na to da brašno u ceni hleba učestvuje sa oko 30 odsto, a da su vekne težine 400 ili 500 grama, po osnovu poskupljenja sirovine, hleb bi mogao da poskupi za oko dva dinara po vekni. Ako to dopusti konkurencija i potrošački džep. Jer, sada su rasponi cene hleba u Srbiji veliki – od 30 dinara u manjim mestima juga Srbije pa do 38 i 44 dinara za popularni hleb „sava”.
Stručnjaci kažu da je ovo poskupljenje pšenice posledica tržišnih dešavanja i da naša pšenica nije ni skuplja ni jevtinija od konkurencije u regionu, pa i šire. Istina, ovih dana mađarskoj pšenici „bežimo” tek za oko dinar po kilogramu, ali neizvesno je da li će to tako potrajati. Jer, očekuje se dalji nastavak poskupljenja hlebnog žita.
Direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da se ovaj rast nije mogao sprečiti lokalnim merama zato što je posledica globalnih kretanja. Na svetskom nivou rod je manji za 40 miliona tona, a Rusija i Ukrajina produžile su zabranu izvoza sve dok im ne stigne novi rod. Ni očekivana žetva s južne hemisfere ne obećava osetnije punjenje silosa i smanjivanje deficita hlebnog žita.
– Pšenica je skupa i kod nas i u svetu i tako će ostati sve dok ne bude bilo izvesno kakav će biti novi rod. Neosnovano je tvrditi da je poslednje poskupljenje rezultat špekulativnih radnji onih koji su je kupili, jer u ovom slučaju ima mnogo proizvođača i kupaca, a najmanje deset odsto proizvođača je čuvaju čekajući još bolju cenu – kaže Saković.
Po njegovim rečima, zabrana izvoza, kao mera zaustavljanja daljeg poskupljenja, bespredmetna je, jer izvoz nije razlog viših cena. Od nove žetve smo izvezli 274.000 tona pšenice i 63.000 tona brašna čime su uravnotežene zalihe zbog kojih smo čak godinu i po dana imali najjevtiniju pšenicu u Evropi. Za stranu prodaju je preostalo još najmanje 200.000 tona, a dinamika izvoza poslednjih meseci pokazuje da on posustaje baš zbog visoke cene. U avgustu je, na primer, izvezeno 102.000 tona, a u novembru svega 6.000 tona. Nije isključeno da izvoz sasvim stane.
– Da bi sprečila dalje poskupljenje država može da ponudi pšenicu iz robnih rezervi. Fizički Direkcija za robne rezerve ima 100.000 tona na zalihama, što je ravno jednomesečnoj potrošnji. To praktično znači da bi Direkcija s ponudom od 30.000 tona mogla tri meseca da zaustavi poskupljenje. Drugi način je da se ukine carina na uvoz pšenice na određeni period, možda do nove žetve. Ona za uvoz iz zemalja EU iznosi 24 odsto, a sa drugih tržišta 30 odsto. Ukidanjem carine mađarska pšenica bi koštala kao naša, što ne znači da bi došlo do uvoza, već bi to bila brana za dalje poskupljenje – smatra Saković.
J. Rabrenović
----------------------------------------------
Po staroj ceni do 1. marta
Predsednik Unije privatnih pekara Zoran Pralica izjavio je da očekuje da će se cena hleba u Srbiji kretati između 38 i 44 dinara do isteka važenja vladine Uredbe o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500.
Po isteku uredbe, koja traje do 31. marta iduće godine, hleb bi trebalo da ima tržišnu cenu između 50 i 60 dinara, ocenio je Pralica. On je izjavio da bi cena pšenice, koja je ranije iznosila 13 do 14 dinara, trebalo da se zaustavi na 25 dinara, dok bi cena brašna trebalo da iznosi između 35 i 40 dinara plus porez na dodatu vrednost.
Uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500, kojom je predviđena obaveza da hleb od te vrste brašna, poznat kao „sava”, čini najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje svih vrsta hleba.
Tanjug
objavljeno: 11.12.2010.
