Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jun.2020, 17:46

Svetska banka: Zemlje da krenu s ekonomskom obnovom od kovida-19

Zemlje u razvoju i međunarodna zajednica treba da preduzmu korake kako bi ubrzale oporavak nakon završetka najgore zdravstvene krize i kako bi ublažile njene dugoročne štetne efekte, poručuje Svetska banka (SB).

Kratkoročne mere, preduzete kao odgovor za rešavanje urgentne zdravstvene situacije i obezbeđenje osnovnih javnih usluga trebalo bi da prate sveobuhvatne politike za podsticanje dugoročnog rasta, navodi grupa Svetska banka u okviru analize u izveštaju "Globalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << perspektive" objavljenom danas.

Prema preporuci SB, u okviru sveobuhvatnih politika treba da se nađu i mere za unapređenje upravljanja i poslovnog okruženja, za povećanje obima i rezultata investiranja u obrazovanje i javno zdravlje.

Da bi ekonomije u budućnosti postale otpornije, mnogim zemljama će biti potrebni sistemi za povećanje i očuvanje više ljudskog i materijalnog kapitala tokom oporavka - korišćenjem politika koje odražavaju i podstiču post-pandemijske potrebe za novim vrstama radnih mesta, preduzeća i sistema upravljanja.

Analiza je objavljena uoči zvaničnog predstavljanja celog Izveštaja 8. juna, koji će sadržati najnovije prognoze SB za globalnu ekonomiju.

"Obim i brzina kojom su pandemija Kovid-19 i ekonomske blokade razorili siromašne slojeve društva širom sveta su bez presedana u modernom vremenu. Trenutne procene pokazuju da bi 60 miliona ljudi moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo 2020", kaže predsednik Grupe Svetske banke Dejvid Malpas.

Ove procene će, dodaje, verovatno dodatno porasti, pri čemu će obnovna odrednica biti ponovno otvaranje naprednih ekonomija.

"Odluka o izboru politika doneta danas - uključujući veću transparentnost duga za privlačenje novih investicija, brži napredak u digitalnom povezivanju i veliko širenje mreže novčane pomoći za siromašne - pomoći će da se štete ograniče i obezbedi snažniji oporavak", ističe Maplas.

Prema njegovim rečima, finansiranje i izgradnja proizvodne infrastrukture su među najtežim izazovima za rešavanje post-pandemijskog oporavka.

"Treba da vidimo mere za ubrzanje sudskih sporova i rešavanje stečaja, kao i reformu skupih subvencija, monopola i zaštićenih državnih preduzeća koja usporavaju razvoj", zaključio je Malpas.

Neophodne mere za zaštitu javnog zdravlja podrile su već krhku svetsku ekonomiju, uzrokujući duboke recesije u razvijenim zemljama, ekonomijama u nastajanju i ekonomijama u razvoju (EMDE).

EMDE koje imaju slabe zdravstvene sisteme, one koje se u velikoj meri oslanjaju na globalnu trgovinu, turizam ili doznake iz inostranstva, i one koje zavise od robnog izvoza biće posebno pogođene, napominje se u analizi.

Dugoročno, pandemija će ostaviti trajne posledice kroz više kanala delovanja, uključujući niža ulaganja, eroziju fizičkog i ljudskog kapitala zbog zatvaranja preduzeća i gubitka školovanja i radnih mesta i povlačenje iz svetske trgovine i lanaca snabdevanja.

Ovi efekti će smanjiti potencijalni proizvod - onaj koji privreda može da održi uz punu zaposlenost i kapacitet - kao i produktivnost rada još dugo u budućnosti.

Ranjivosti koje postoje odranije, nestajanje demografskog rasta i strukturalna uska grla pojačaće dugoročne štete od duboke recesije udružene s pandemijom, piše u analizi Svetske banke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...