Svetska banka: Zemlje treba da krenu s ekonomskom obnovom od kovida
Zemlje u razvoju i međunarodna zajednica treba da preduzmu korake kako bi ubrzale oporavak nakon završetka najgore zdravstvene krize i kako bi ublažile njene dugoročne štetne efekte, poručuje Svetska banka (SB).
Kratkoročne mere, preduzete kao odgovor za rešavanje urgentne zdravstvene situacije i obezbeđenje osnovnih javnih usluga trebalo bi da prate sveobuhvatne politike za podsticanje dugoročnog rasta, navodi grupa Svetska banka u okviru analize u izveštaju Globalne perspektive objavljenom danas.
Prema preporuci SB, u oviru sveobuhvatnih politika treba da se nađu i mere za unapređenje upravljanja i poslovnog okruženja, za povećanje obima i rezultata investiranja u obrazovanje i javno zdravlje.
Da bi ekonomije u budućnosti postale otpornije, mnogim zemljama će biti potrebni sistemi za povećanje i očuvanje više ljudskog i materijalnog kapitala tokom oporavka - korišćenjem politika koje odražavaju i podstiču post-pandemijske potrebe za novim vrstama radnih mesta, preduzeća i sistema upravljanja.
Analiza je objavljena uoči zvaničog predstavljanja celog Izveštaja 8. juna, koji će sadržati najnovije prognoze SB za globalnu ekonomiju.
Obim i brzina kojom su pandemija Kovid-19 i ekonomske blokade razorili siromašne slojeve društva širom sveta su bez presedana u modernom vremenu. Trenutne procene pokazuju da bi 60 miliona ljudi moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo 2020, kaže predsednik Grupe Svetske banke Dejvid Malpas.
Ove procene će, dodaje, verovatno dodatno porasti, pri čemu će odnovna odrednica biti ponovno otvaranje naprednih ekonomija.
Odluka o izboru politika doneta danas - uključujući veću transparentnost duga za privlačenje novih investicija, brži napredak u digitalnom povezivanju i veliko širenje mreže novčane pomoći za siromašne - pomoći će da se štete ograniče i obezbedi snažniji oporavak, ističe Maplas.
Prema njegovim rečima, finansiranje i izgradnja proizvodne infrastrukture su među najtežim izazovima za rešavanje post-pandemijskog oporavka.
Treba da vidimo mere za ubrzanje sudskih sporova i rešavanje stečaja, kao i reformu skupih subvencija, monopola i zaštićenih državnih preduzeća koja usporavaju razvoj", zaključio je Malpas.
Neophodne mere za zaštitu javnog zdravlja podrile su već krhku svetsku ekonomiju, uzrokujučhi duboke recesije u razvijenim zemljama, ekonomijama u nastajanju i ekonomijama u razvoju (EMDE).
EMDE koje imaju slabe zdravstvene sisteme, one koje se u velikoj meri oslanjaju na globalnu trgovinu, turizam ili doznake iz inostranstva, i one koje zavise od robnog izvoza biće posebno pogođene, napominje se u analizi.
Dugoročno, pandemija će ostaviti trajne posledice kroz više kanala delovanja, uključujući niža ulaganja, eroziju fizičkog i ljudskog kapitala zbog zatvaranja preduzeća i gubitka školovanja i radnih mesta i povlačenje iz svetske trgovine i lanaca snabdevanja.
Ovi efekti će smanjiti potencijalni proizvod - onaj koji privreda može da održi uz punu zaposlenost i kapacitet - kao i produktivnost rada još dugo u budućnosti.
Ranjivosti koje postoje odranije, nestananje demografskog rasta i strukturalna uska grla pojačaće dugoročne štete od duboke recesije udružene s pandemijom, piše u analiuzi Svetske banke.